JEZIVA ISPOVEST
Ovo je Lucija koju je majka gurnula u čeljusti sekte: Iz Hrvatice isterivali đavola, živi sa noćnim morama (VIDEO)
Mladima se posvećuje velika pažnja, idu u letnje kampove, postoje sveštenici koji se samo njima bave
Lucija Marković, studentkinja iz Zagreba, ispričala je traumatična iskustva iz protestantske verske zajednice Reč života, u koju je dospela na nagovor majke nakon razvoda roditelja. Tamo su različite životne poteškoće, od depresije i anoreksije lečene "isterivanjem đavola". Istu "metodu" su koristili i kada je u pitanju homoseksualnost.
Kako izgleda i kuda vodi kad se za strahove, anksioznost, depresiju, anoreksiju, homoseksualnost..., ali, recimo, i za prejedanje ili lenjost, uvek prepisuje isti 'lek' - isterivanje đavola, ispričala je novinaru Aleksandru Stankoviću u emisiji "Nedeljom u 2" na HRT zagrebačka studentkinja Lucija Marković. Na inicijativu majke verski je odgajana od detinjstva, a to se pojačalo nakon razvoda roditelja. Kada je imala 11 godina majka se pridružila protestantskoj verskoj zajednici Reč života. Godinama je ovoj zajednici pripadala i Lucija.
Praktikovan je egzorcizam
- Najveća razlika u odnosu na katoličku crkvu je to što nema ispovesti, odnos sa Bogom je ličniji, a sve je naizgled intimnije, toplije i veselije. Zapravo, sve je jako strukturirano, sa izraženom hijerarhijom i kontrolisano. Puno je različitih službi, a služba oslobođenja je zapravo egzorcizam - priča Lucija koja je u sekti Reč života isterivanju đavola bila podvrgnuta zbog problema koje je tada, kao sedamnaestogodišnjakinja, imala u svojoj vezi.
- Mladima se posvećuje velika pažnja, idu u letnje kampove, postoje sveštenici koji se samo njima bave. Prisustvovala sam kad je prijateljica u šali rekla da će se okrenuti devojkama, sveštenica je burno reagovala, odmah je započela molitvu. Homoseksualnost se smatra velikim grehom, gotovo u ravni sa pedofilijom... Ja sam se svešteniku obratila zbog partnera koji je pretio da će se ubiti. Izgladnjivala sam se ne bi li on mene ostavio - kaže Lucija koja je danas svesna da je i njemu i njoj tada bio potreban doktor.
"Oko nas ljudi viču, plaču, kašlju..."
- Sveštenik je imao pedesetak godina, sedeli smo ispred njega, a ja sam bila u paralizirajućem strahu od svog partnera. Počela je molitva, položio je ruke na nas, iz njega je "isterivao duha" proganjanja, a iz mene duha bežanja. Pokušavala sam da ustanem i odem, ali me je sveštenik sprečio. Ljudi oko nas su vikali, plakali, kašljali. Jako traumatično, imala sam utisak kao da sam izvan svog tela. Bila sam van sebe i to mi je bio prvi susret sa samoubilačkim mislima... Rekla bih da je ona mala Lucija u meni, ako je još postojala, tog dana umrla.
Na sličan način je tretirana i anoreksija, otkrila je Lucija, koja je u kontaktu s nekim bivšim pripadnicima zajednice Reč života, ali, za razliku od nje, zbog straha ne istupaju javno. Nju su, kaže, ucenama pokušali da vrate u zajednicu, a ni sama ne zna kako bi se njen život završio da nije imala oca koju ju je prihvatio u njenoj 21. godini.
"Danas živim sa noćnim morama"
- Izgubila sam identitet, a potpuni slom me je stigao tek kada sam izašla. Lekarska dijagnoza je glasila anksiozno-depresivni poremećaj, plus poremećaj ishrane. Danas živim sa noćnim morama, svakodnevnim fleš-bekovima i trenucima u kojima se pitam o smislu svog života. O veri sada mislim da je ljubav s velikim LJ, koja znači bezuslovno prihvatanje, za razliku od onog što sam proživela i gde je ljubav imala malo lj - kaže Lucija i priznaje da osećaj pripadnosti kakav je imala u zajednici Reč života još nije pronašla.
- Ljudi homoseksualne orijentacije poput mene nemaju siguran prostor. Žele biti vernici, a onda u crkvi čuju sveštenika koji je homofobičan. To slomi ljude, poručila je Lucija.
Bonus video:
(Espreso/ Večernji list/ Prenela: T.M.)