Devojci iz Banata susret sa mladićem iz Nigerije promenio život: Sad prodaje cveće i majka je dvoje dece

Leona Kamraš treća je generacija u čuvenoj porodici zrenjaninskih cvećara Daruši.

Posao je započeo njen deda po majci, a nastavila njegova supruga, Leonina baka, pa zatim mama Sonja. Danas, uz veliku pomoć majke, posao su preuzele Leona i njena sestra Ana Marija.

- Cvećarstvo nije bilo moj prvi izbor.

Rasla sam uz dve jake žene, baku i majku, koje su ceo život podredile privatnom poslu u kom nije bilo ni subote, ni nedelje, ni praznika, ni odmora... Ali, kako to već u životu biva, danas je cveće moj život i posao - počinje priču Leona Kamraš.

Leona je odlučila da jedno leto provede radno u Americi. Posao u jednom kafiću odredio je njen život i sudbinu, jer tu je upoznala supruga Salmana al Mubaraka, koji je u Ameriku došao iz Nigerije, sa idejom da tamo i ostane.

- Nekako smo se pri kraju mog boravka u Americi zaljubili jedno u drugo. On je ostao u Americi, a ja sam se vratila u Srbiju i u potrazi za zemljom gde bismo zajedno živeli izabrala Irsku - priča Leona.

- Našla sam posao bebisiterke, i kako to već neko uredi, porodica u koju sam stigla bavila se cvećarstvom. Međutim, čekanje na papire za Salmana proteglo se na godinu i po dana, pa sam samo jednog dana pomislila - zašto bih radila u tuđoj cvećari kad imam svoju. Vratila sam se u Zrenjanin i od tada radim u porodičnom biznisu, a Salman i ja smo postali roditelji dvoje divne dece, Fride i Oluvatobija.

Salmanu je u Zrenjaninu lepo, svi su ga prihvatili a, Leoni polazi za rukom da balansira obaveze preduzetnice i majke, iako je život nekad iznenadi.

- Desilo se da sam se sa Tobijem porodila, nećete verovati, 8. marta. Rekla sam doktoru, molim vas samo ne 8. marta, a kad me je pogledao začuđeno, rekla sam - ja sam cvećarka. Na kraju je morao bukvalno da mi oduzme telefon - završava uz osmeh Leona Kamraš.

Na kuvarskom takmičenju

Leonu ste nedavno gledali na jednom kuvarskom zabavnom takmičenju.

- Volimo svi i da kuvamo i da jedemo. Frida obožava nigerijsku kuhinju i jako se raduje kad čuje da će tata kuvati. Problem je što u Srbiji ne postoji nijedna radnja sa afričkim namirnicima, pa po njih moramo u Segedin. U nigerijskoj kuhinji zastupljeniji su začini, brašno im je od biljke jam. Jedu jako ljutu hranu, pa mi pripremamo ipak malo blažu verziju - ističe Leona.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/Preneo D.M.)