Foto: Promo

održiva budućnost

ODRŽIVI RAZVOJ NA PRVOM MESTU –- WMG KONFERENCIJA O IZAZOVIMA I REŠENJIMA ZA SMANJENJE CO2

Inicijative za regenerativnu poljoprivredu, zelenu gradnju i očuvanje šumskih ekosistema u fokusu konferencije u Beogradu

Objavljeno: 29.11.2024. 15:46h

Kompanija Wireless Media Group (WMG), lider u oblasti digitalnih transformacija i medija u Srbiji i regionu, organizovala je konferenciju „Održiva budućnost 2025 – inovacije i dobre prakse za smanjenje CO2 otiska” u saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama u oblasti održivog razvoja. Održana u Privrednoj komori Srbije, konferencija je okupila veliki broj stručnjaka, predstavnika državnog i privatnog sektora, kao i organizacija koje se bave pitanjima održivosti, s ciljem razmene ideja, identifikacije ključnih izazova i razvoja praktičnih rešenja za smanjenje emisije CO2 preko implementacije održivih praksi u poljoprivredi, zelenoj gradnji i očuvanju šumskih ekosistema.

Kao deo višegodišnjeg serijala „Re-set Summit”, koji se bavi razvojem i implementacijom zelenih inicijativa, ovaj događaj organizovan je uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Privredne komore Srbije, JP „Srbijašume”, JP „Vojvodinašume” i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i uz podršku partnera WMG fondacije, opštine Vrnjačka Banja, ProCredit banke Srbija i Saveta zelene gradnje Srbije.

Konferenciju je otvorila Irena Petrović, direktorka WMG fondacije, koja je istakla: „ESG standardi postaju ključni za dugoročni poslovni uspeh jer nas uče kako da balansiramo ekonomskim, društvenim i ekološkim aspektima, stvarajući poslovne modele u skladu s vrednostima budućih generacija. U kompaniji Wireless Media Group i WMG fondaciji prepoznajemo važnost tih principa i već godinama ulažemo u projekte koji donose konkretne promene.”

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva naglasila je značaj teme konferencije kao prilike da se razmotre konkretni koraci u izgradnji održive budućnosti za naredne generacije.

„Evropska unija predvodi put u izgradnji održive budućnosti i smanjenju našeg ugljeničnog otiska. Sa Evropskim zelenim dogovorom, koji je naš putokaz da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, već smo postigli opipljive rezultate: do 2023. smo već smanjili neto emisije za 37% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, istovremeno povećavši naš BDP za 68%. Evropska komisija je nedavno predložila još ambiciozniji cilj za 2040: smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90%. Naši napori sežu van granica EU, posebno na naše partnere na Zapadnom Balkanu. U Srbiji pružamo znatnu podršku za smanjenje njenog ugljeničnog otiska, između ostalog, kroz IPARD fondove, koji pomažu poljoprivrednicima da usvoje moderne i održive tehnologije; renoviranje bolnica i škola radi povećanja energetske efikasnosti; i ulaganja u obnovljive izvore energije, poput vetroparka Kostolac i predstojećih solarnih elektrana na Kolubari i Moravi”, naglasila je Halačeva.

U prvom panelu pod nazivom „Održiva poljoprivreda: inovacije i izazovi” učestvovali su Ivana Popović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Nada Šmigić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Tijana Nikolić Lugonja sa BioSense instituta, Marina Mijić, šefica odeljenja za održivi razvoj, ProCredit banka Srbija i Veljko Jovanović, savetnik predsednika, Privredna komora Srbije, kao moderator. Ivana Popović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, naglasila je da klimatske promene predstavljaju veliki izazov za Srbiju i istakla da regenerativna poljoprivreda nije samo alternativa već ključna strategija za održivost, koja integriše ekološke principe i biogoriva. „Naše ministarstvo posvećeno je implementaciji održivih rešenja, a sinhronizovani pristup svih sektora je ključan za prelazak na održive poljoprivredne prakse”, zaključila je državna sekretarka.

foto: Promo

Na panelu „Zelena gradnja: Put ka održivom urbanizmu” učestvovali su doc. dr Jelena Carević sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slađana Popović, rukovodilac odeljenja za konsultantske ESG usluge i rešenja održivosti za region Jugoistočne Evrope, CBRE, Nevena Martinović, direktorka marketinga i istraživanja, iO Partners i Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje, Delta holding. Diskusiju je moderirala Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije, a u zaključku je istaknuto da zelena gradnja predstavlja ključnu kariku u ostvarivanju održivog urbanizma. Za uspešnu primenu ESG principa u građevinskoj industriji nužna je integracija inovativnih rešenja, međusobna saradnja svih sektora i kontinuirana edukacija, kako bi se izgradili ekološki odgovorni, energetski efikasni i društveno odgovorni gradovi koji će oblikovati budućnost.

FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: Promo

Poslednji panel „Značaj šumskih ekosistema za održivost“ okupio je stručnjake iz oblasti šumarstva i zaštite životne sredine, među kojima su bili Ljiljana Sovilj, šefica odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Gordana Jančić, pomoćnica direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine u JP „Srbijašume“, dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume“, i dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu i moderator panela Adiba Džudović, dipl. inženjer šumarstva.

U zaključcima konferencije naglašava se da je prelazak na održive prakse u poljoprivredi, zelenu gradnju i očuvanje šumskih ekosistema ključan za smanjenje CO2 otiska i postizanje dugoročne održivosti. Regenerativna poljoprivreda, primena energetski efikasnih materijala i tehnologija u građevinarstvu, kao i zaštita šuma kroz inicijative poput sadnje tri milijarde stabala do 2030. godine postavljaju temelj za održivi razvoj. Za ostvarenje ciljeva dekarbonizacije i očuvanje planete za buduće generacije neophodna je saradnja svih sektora – državnog, privatnog i civilnog.

(Espreso/Promo)