Penzionerke, Foto: Tamara Trajković

ISPOVESTI KOJE TREBA ČUTI

"Planiram da radim dok me ne iznesu u sanduku": Penzioneri otkrili svoje najveće greške, učite na njihovom primeru

Žaljenje je uključivalo prerano penzionisanje, prerano uzimanje beneficija socijalnog osiguranja i prebrzo trošenje penzione štednje.

Objavljeno: 29.11.2024. 14:13h

Više od 1.700 starijih Amerikanaca podelilo je svoja finansijska i druga žaljenja. Mnogi su žalili što su otišli ​​u penziju prerano, prerano uzeli socijalno osiguranje i potrošili ušteđevinu.

U kojoj dobi bi trebalo da se penzionišete? Kada da počnete da prikupljate socijalno osiguranje? Da li ćete morati da radite skraćeno radno vreme u penziji?

Milioni Amerikanaca postavljaju ova pitanja, a neki su za Biznis Insajder rekli šta su naučili u dobrovoljnoj anketi čitalaca. Tokom protekla dva meseca, preko 1.700 Amerikanaca, između 48 i 90 godina, podelilo je svoje iskustvo.

Nekoliko desetina ispitanika iz ove ankete govorilo je o greškama koje su napravili tokom penzionisanja.

Žaljenje je uključivalo prerano penzionisanje, prerano uzimanje beneficija socijalnog osiguranja i prebrzo trošenje penzione štednje. Drugi su rekli da su ih neizbežni životni događaji, poput smrti supružnika ili hitne medicinske pomoći, unazadili. Mnogi su poželeli da duže zadrže posao ili bolje razumeju kako iznenadni troškovi mogu da naškode njihovim novčanicima. A nekolicina je pričala o pronalaženju zajednice - i sebe - u penziji.

Evo nekoliko njihovih priča i ključnih saveta:

Neočekivani finansijski i medicinski problemi

Ketlin Rud, 74, žali što se povukla kada je to učinila i što nije imala jastuk kada joj je zdravlje narušeno.

Rud je svoju karijeru provela vodeći ugostiteljski posao, a kasnije radeći kao glavni kuvar. Do 2008. imala je oko 60.000 dolara ušteđenih u 401(k). Taj račun je izgubio 40 odsto svoje vrednosti u Velikoj recesiji, a ona je rekla da se nikada nije oporavio.

Iako je imala penzione račune, rekla je da nijansiranije planiranje penzionisanja zapravo nije na njenom radaru.

„Mislim da nisam razmišljala o penziji do verovatno poslednjih 10 godina, a to je zato što nemam decu ili bilo koga za koga sam se brinula da ostavim nasleđe“, rekla je Rud za BI.

Sa 62 godine povukla se sa posla koji je plaćao skoro 60.000 dolara godišnje i odlučila se za rano socijalno osiguranje. Primala je 1.290 dolara mesečno, oko 400 dolara mesečno manje nego da je čekala do 67. godine. Zbog ograničenja zarade u socijalnom osiguranju, odlučila se za privatne pozicije kuvara koje plaćaju otprilike upola manje od prethodnog posla i honorarne nastupe kao prodavac do svoje 70. godine.

Sada ima samo 40.000 dolara ušteđevine i planira da na kraju proda kuću koju je kupila sa svojom sestrom u Koloradu kada se prvobitno penzionisala. Hospitalizacije zbog kolapsa pluća, krvarenja u mozgu i problema sa crevima posebno su zaradile novac.

Penzioneri foto: Nebojša Mandić

Prerano penzionisanje i previše trošenja

Misti Miler (65) rekla je da je prerano otišla u penziju. Nedelju dana kasnije, zažalila je zbog toga.

Miler je radila kao pomoćni pravni i pravni analitičar u privatnom i javnom sektoru pre nego što se penzionisala sa 58 godina sa oko 700.000 dolara na svojim penzionim računima. Živela je štedljivo dok je radila, vozila isti auto 26 godina i retko trošila na luksuz poput odlaska u salon. Izračunala je svoje troškove za narednih nekoliko decenija i otišla je u penziju sa mesečnom penzijom od oko 4.000 dolara. Međutim, nakon penzionisanja, rekla je da su njene štedljive navike nestale.

Stanovnica Sakramenta povukla je novac sa svog 401(k) za učešće na kući na plaži od 515.000 dolara. Ona i njen muž su potom prodali kuću 2020. i preselili se u kuću od 488.000 dolara u predgrađu Sakramenta, plaćajući pet puta više poreza na imovinu od prve imovine u Sakramentu.

„Ja sam bogata kućom, ali siromašna, pa sam morala da se vratim na posao“, rekla je Miler. „Živela sam skromno do ove tačke, a onda sam jednostavno izgubila razum."

Sa tim kupovinama kuće i drugim troškovima koji su smanjili njenu penzionu štednju za oko trećinu, na 450.000 dolara, Miler se vratila na posao za državu, gde je radila pre penzionisanja. Rekla je da je zabrinuta da njena penzija ne može da pokrije sve njene troškove.

„Planiram da ostanem da radim dok me ne iznesu u sanduku“, rekla je Miler i dodala da bi volela da se nikada ne povuče.

Penzioneri foto: Beta/Dragan Gojić

Ovo su tri najčešće greške tokom penzionisanja

Džon iz AARP-a je rekao da penzioneri prave tri uobičajene greške tokom procesa. Prvi je da uzimaju više nego što bi trebalo od svojih penzionih investicija, ostavljajući im nedovoljno novca da zadovolje svoje dnevne potrebe. Drugi je suprotan: rade duže i štede više nego što je potrebno, lišavajući sebe u strahu da nemaju dovoljno. Treći je bio uobičajen među ispitanicima BI-ove ankete: pod pretpostavkom da mogu da odlažu finansijske odluke dok ne bude prekasno, radeći stvari poput odlaganja izdvajanja fonda za hitne slučajeve ili previše oslanjanja na socijalno osiguranje.

„Oni moraju da donesu određene odluke u poodmakloj dobi i smatraju da više nemaju fleksibilnost, odnosno finansijsku imovinu, neophodnu za donošenje takve odluke“, rekao je Džon.

Isplata socijalnog osiguranja prebrzo

Šeron (77) je prerano uzela socijalno osiguranje, što ju je navelo da se povuče iz penzije kako bi pokrila troškove.

Stanovnica Atlante, koja je tražila da koristi svoje srednje ime iz razloga privatnosti, radila je kao učiteljica, ali se penzionisala 2001. nakon razvoda i smrti njenih roditelja. Radila je nekoliko privremenih poslova tokom 2000-ih, a veliki deo svog nasledstva uložila je u tržište. Kada je došlo do kraha tržišta 2008. godine, izgubila je skoro polovinu svoje imovine od 725.000 dolara.

„Postala sam veoma uplašena zbog dešavanja na berzi, plašila sam se šta da radim, nisam verovala u savete koje sam dobijala od ljudi i donosila mnogo loših finansijskih odluka“, rekla je Šeron.

Da bi se izvukla, uzela je socijalno osiguranje sa 62 godine umesto da čeka do 67. Rekla je da joj se finansijska situacija pogoršala kada je dostigla srednje 60-e, pa se vratila da radi kao učiteljica, zarađujući „veoma malu platu“. Niz zdravstvenih problema i oštećenja kuće značili su da njenih 936 dolara socijalnog osiguranja svakog meseca nije otišlo daleko, a ona ima manje od 100.000 dolara likvidne imovine.

„Da je neko upravo rekao, ne uzimajte rano socijalno osiguranje, nemojte ulagati svoj novac na ovaj način“, rekla je Šeron. „Da sam imala nekoga ko bi me samo usmeravao, možda ne bih bila u ovoj užasnoj situaciji jer ću do 2030. lako ostati bez novca."

Džon je rekao da je oko 22% ljudi imalo finansijski plan pre odlaska u penziju, dok je samo 33% imalo plan nakon penzionisanja. „Ljudi to redovno ne rade delimično zato što im je malo prijatnije sa nejasnom brigom nego sa čvrstim činjenicama sa kojima treba da se pozabave“, rekao je Džon.

Penzioneri foto: Beta / Dragan Gojić

Povratak na posao

Za mnoge starije Amerikance, greške u penziji nisu vezane za finansije. Desetine su rekle za BI da su se vratile na posao nakon što su otkrile da je penzionisanje usamljeno ili monotono. Iako neki mogu da zamišljaju penzionisanje kao sedenje na plaži ili igranje golfa, Džon je rekao da mnogi još uvek imaju svrab da se vrate u kancelariju.

„Toliko ljudi ima društvenu mrežu koja je blisko povezana sa njihovim radnim životom, a kada su izvan toga, mnogi ljudi jednostavno stari postanu usamljeni i više nisu deo diskusija“, rekao je Džon.

Neki ispitanici su, međutim, imali pozitivniji pogled na to kako je penzionisanje promenilo njihov društveni život, evo kako.

Mnogi su rekli da su preuzeli strastvene projekte i iskoristili svoje penzionisanje da se fokusiraju na sebe i ponovo otkriju svoje strasti.

Cindi Kohli, 64, je na socijalnom invalidskom osiguranju od 1990. godine i prima invalidninu za boračka pitanja. Godinama je stanovnica Arizone prolazila kao samohrana majka troje dece. Pravila je finansijske greške kao što je trošenje previše svog prihoda, iako je postepeno razvijala strategije za uštedu troškova.

Međutim, jedno od njenih najvećih žaljenja je što sebe nije stavila na prvo mesto.

„Ja sam tip osobe koja je uvek stavljala druge ljude na prvo mesto, nikada ne razmišljajući o sebi“, rekla je Koli. „Postoje periodi mog života u kojima nikada sebi nisam kupovala odeću, nisam vodila računa o sebi."

U godinama u penziji naučila je da promeni prioritete. Svake nedelje provodi sate čitajući finansijske knjige, obavljajući pro bono pomoćni posao i aktivna je u svojoj zajednici.

Bonus video:

((Espreso/ Biznis Insajder/ Prenela: T.M.)