Šta je Putinova "mašina za mlevenje mesa"? Jezivo, ovo je najstrašnije mesto na svetu!

Ruska taktika 'mlevenja mesa', nemilosrdnog slanja vojnika u talasima da direktno napadaju ukrajinske položaje, u kojoj Kremlju uopšte nije stalo da gubi više od hiljadu ljudi dnevno, je strašno efikasna, izaziva strašne gubitke i nezamislivo okrutan, a osim toga, ruski lider Vladimir Putin ne može da ga primenjuje zauvek, navodi u svojoj analizi Forin Polisi, opisujući centralni ruski centar za prikupljanje ostataka ruskih vojnika u Rostovu na Donu – logističkom centru Rusije. Invazija Ukrajine - kao jedno od najtužnijih prizora i mesta na svetu.

Dizajnirana za obradu stotina leševa odjednom, mega-mrtvačnica je mesecima bila pretrpana. Snimak iznutra, koji su svedoci objavili na društvenim mrežama, prikazuje stotine tela u različitim fazama raspadanja i udova razbacanih po podovima hodnika. U drvenim kutijama postavljenim uza zidove od poda do plafona, kažu da su "srećnici" - oni čija su tela izvučena sa bojnog polja, identifikovana, zapečaćena u pocinkovane kovčege i pripremljena za slanje ožalošćenim rođacima u najudaljenije delovi Rusije.

I još mnogo leševa je ostavljeno da trune na ukrajinskim poljima jer je njihova evakuacija nepraktična pod stalnim baražom odbrambene artiljerije i dronova.

Kako je primetio autor, ruski nezavisni novinar Aleksej Kovaljov, ova pogibija vojnika neophodna je posledica prava Ukrajine da se brani od nelegalnog osvajačkog rata. Štaviše, nastavlja on da su mnogi od ovih običnih ruskih vojnika verovatno počinili okrutnu brutalnost i ratne zločine nad Ukrajincima, uključujući i bespomoćne civile. Ali užasna stopa po kojoj Rusi umiru na bojnom polju — daleko veća od ukrajinskih gubitaka, iako obe strane kriju tačne brojke — ukazuje na dve uznemirujuće istine o načinu vođenja rata Rusije.

Pre svega, to je surovo zanemarivanje ljudskih života koje se proteže i na sopstvene vojne snage, koje Kremlj sistematski raspoređuje u tzv. mesni napadi i ljudski talasi. Drugo, kako navodi Kovaljov, masovne smrti u ruskim redovima postale su deo sve eksplicitnije eugeničke politike, kojom Kremlj nastoji da oslobodi Rusiju nepoželjnih elemenata i rekonfiguriše rusko stanovništvo. Eugenički aspekt ruskog rata dugo je bio javna tajna, o kojoj se naširoko raspravlja u ruskim političkim tok šou emisijama i društvenim medijima, a sada je jedan visoki ruski političar prvi put to jasno stavio do znanja.

Sve je počelo sa Prigožinom u bici za Bahmut

Brojke su zapanjujuće - sa procenjenom stopom žrtava od 1.500 dnevno, oktobar je bio najkrvaviji mesec rata za Rusiju, jer je ruski lider poslao sve što mu je bilo na raspolaganju u borbe. Procene o broju poginulih ruskih vojnika u ratu kreću se od 115.000 do 160.000, što je preko 10 puta više od broja poginulih sovjetskih vojnika u Avganistanu.

Ukupni ruski gubici – poginuli i ranjeni vojnici – procenjuju se na oko 800.000. Prema Anastasiji Kaševarovoj, vatrenoj proratnoj ruskoj novinarki, prosečan ruski pešadijac preživi manje od mesec dana na frontu pre nego što izgubi život. Sa gubicima koji prevazilaze sposobnost Rusije da regrutuje nove trupe, malo vojnika je prošlo bilo kakvu ozbiljnu obuku pre nego što su poslati da napadnu ukrajinske linije.

Rusija ne gubi samo živote – vojna oprema se gubi mnogo većom brzinom nego što se može nadoknaditi proizvodnjom oružja ili isušivanjem zaliha. Prema VarSpotting, otvorenoj obaveštajnoj platformi koja koristi video potvrde za praćenje gubitaka ruske opreme, Rusija je u oktobru izgubila više od 500 komada teške opreme, uključujući tenkove, borbena vozila pešadije i avione, dvostruko više nego tokom bitke kod Groznog u Čečeniji. Od 1994. do 1995. čiji su katastrofalni gubici u ljudstvu i opremi demoralisali tadašnje ruske snage i društvo.

Danas su neke od najvećih ruskih vojnih skladišta gotovo prazne, čak su i stari tenkovi i oklopna vozila iz sovjetskog doba odvučeni na ukrajinska ratišta.

Ruski političari, stručnjaci i obični građani, koji javno maštaju o masovnim ubistvima Ukrajinaca, smatraju da životi njihovih vojnika vrede nešto više. Prelazak na taktiku mlevenja mesa u stilu Drugog svetskog rata bio je predmet široke i strastvene debate na proratnim Telegram kanalima još od bitke kod Bahmuta, koja je počela u leto 2022. i trajala skoro godinu dana do gradske padati.

Ta bitka je označila doktrinarnu promenu sa neuspelog koncepta bataljonskih taktičkih grupa, sastavljenih od nekih od najelitnijih i najefikasnijih jedinica Rusije, kao što su padobranci i specijalne snage, na masivne frontalne napade u sovjetskom stilu.

U bici kod Bahmuta, sada pokojni vođa i komandant Vagnerove grupe, Jevgenij Prigožin, uveo je ono što je sada standardna ruska taktika slanja pešadije u talasima u napad dok se oružje ukrajinskih branilaca ne zaglavi ili braniocima ne ponestane municije. U slučaju najamničke grupe, to su uglavnom bili osuđenici regrutovani u zatvorima, kojima je obećana sloboda i velika plata.

Kremlj je pobedio u jednogodišnjoj borbi za sravnjeni grad po cenu od najmanje 20.000 života Vagnerovih plaćenika. Nakon toga je za celu rusku armiju usvojena praksa "mlevenja mesa", pri čemu je svaka veća jedinica formirala jurišne grupe u tu svrhu.

Namerna okrutnost i "poništavanje "potrošnih ljudi"

Iako je to zastrašujuće efikasna taktika, ruski gubici su bez premca u novijoj vojnoj istoriji. Samo u bici za ukrajinski grad Avdijevku izgubljeno je oko 16.000 ruskih života, a čini se, ističe autor, da je to vrlo konzervativna procena koja kruži među ruskim proratnim vojnim blogerima, koji uglavnom imaju praksu da umanjivanje gubitaka na njegovoj strani.

Ali rusko zanemarivanje ljudskih života nije samo pitanje taktike na bojnom polju. Ono što se ističe, kaže Kovaljov, jeste namerna surovost. Ruska vojska je zaprepastila svet svojom bezobzirnom brutalnošću prema ukrajinskim civilima – uključujući silovanja, mučenja, ubistva i kidnapovanja – i ratnih zarobljenika, koji se, napominje autor, sada rutinski pogubljuju, što je još jedan na dugačkoj listi ruskih ratnih zločina.

Međutim, šokantna je i okrutnost koju oficiri pokazuju prema sopstvenim podređenima. Ruski Telegram kanali su puni izveštaja o vojnicima koji su mučeni zbog odbijanja da se povinuju ili ispituju naređenja, o teško ranjenim vojnicima koji su poslati u racije na sigurnu smrt i o vojnim jedinicama sovjetskog tipa stacionirane iza linija fronta, čiji je jedini zadatak da pucaju. O vojnicima koji su dezerteri takođe povučeni, što je poznato kao 'otkazivanje'. Samoubilački napadi ljudskim talasima su i sredstvo i cilj - komandanti su navodno ubacivali vojnike u ove potrošne jedinice kao kaznu za razne sporove ili neplaćanje mita.

Pod ovim okolnostima, nije iznenađujuće što se mnogi ruski vojnici odlučuju da okončaju svoje živote. Do sada postoje stotine video snimaka na mreži na kojima se vidi kako ruski vojnici pucaju sebi u usta kako bi izbegli još strašniju smrt, znajući da nema nade za medicinsku evakuaciju na ruskoj strani.

Još zlokobniji aspekt ruskog obezvređivanja života je sve otvorenije uokvirivanje rata kao nacionalnog eugeničkog projekta. "Potrošni ljudi" niske "društvene vrednosti" – tako je ruski parlamentarac Aleksandar Borodaj opisao svoje sunarodnike poslate kao topovsko meso u Ukrajinu u snimku koji je procurio, čiju je autentičnost kasnije potvrdio. Potrošne snage, rekao je on, mogu biti poslate na "najhrabrije (i) najhrabrije" Ukrajince i "maksimalno iscrpiti neprijatelja".

Pritom, Borodaj nije bilo ko – on je politički savetnik iz Moskve koji se 2014. godine proglasio za premijera samoproglašene tzv. Narodne Republike Donjeck u Ukrajini, a sada je poslanik u ruskom parlamentu iz vladajuće partije Jedinstvena Rusija. Dolazeći od nekoga tako istaknutog, to je u suštini potvrda kako Rusija vodi rat.

Ukrajinski vatrogasci gase požar koji je izbio nakon ruskog napada u Brovariju kod Kijeva 13. novembra

Da je rat promenio sastav ruskog stanovništva odavno je jasno iz neuporedivo veće stope po kojoj u ratu ginu pripadnici neruskih etničkih manjina – Burjati, Tatari, Tuvanci. Međutim, to nisu jedini pogođeni delovi ruskog stanovništva, dok rusko rukovodstvo istovremeno štedi politički značajno stanovništvo Moskve i Sankt Peterburga, gde bi nemiri mogli da ugroze režim i gde živi veliki deo ruske elite.

Nacionalni projekat eugenike

Zatvori su praktično prazni jer se zatvorenici šalju na najkrvavije delove ratišta, a štedenje građana u većim urbanim centrima u evropskom delu Rusije znači da stradaju udaljeniji, siromašniji i manjinski ruski regioni.

Da bi se nadoknadio namerni gubitak "potrošnih dobara", presudnu ulogu u moskovskom eugeničkom programu imaju Ukrajinci. Nekoliko miliona Ukrajinaca je proterano sa okupiranih teritorija i preseljeno u Rusiju, a nesrazmerno veliki deo njih su žene i deca. Na njihovo mesto došli su ruski doseljenici.

Desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada kidnapovane ukrajinske dece se sada 'rusifikuje' da bi se izbrisao svaki ukrajinski identitet, što je jasan odjek nacističke eugeničke politike slanja plavokose poljske dece u Rajh da bi se usvojila i 'transformisala' u Nemci. Neki od kidnapovanih ukrajinskih dečaka sada su dovoljno stari da budu prisilno regrutovani u rusku vojsku, što je još jedan ruski ratni zločin na već dugoj listi.

Rusija i dalje ima brojčanu nadmoć, ali njeni resursi, ističe autor, nisu beskonačni. Ruska samoubilačka strategija vođenja rata, iako efikasna, nije dugoročno održiva, posebno ako se ima u vidu da ruska ekonomija već pokazuje znake ogromnog pritiska.

Sudbina ruske invazije sada zaista zavisi od spremnosti Zapada da se posveti naporima Ukrajine da se odupre ruskim neoimperijalističkim težnjama i ostane nezavisna država. Poslednje sedmice na funkciji američkog predsjednika Džoa Bajdena tek bi se mogle pokazati kao ključne – njegova odluka da dozvoli Ukrajini da udari američke i britanske rakete dugog dometa na ključne vojne ciljeve na teritoriji Rusije već je izazvala ljutiti odgovor Moskve, iako postoji ništa novo ovde kao Kijev i inače koristi zapadno oružje za napad na vitalne ciljeve na svojim teritorijama koje Kremlj smatra svojim, uključujući i nelegalno aneksiran Krim.

Na Zapadu je da pomogne Ukrajini da osigura da Putin izgubi opkladu dok šalje sve što ima protiv ukrajinskih snaga, i pre nego što mu ponestane opreme i obučenih vojnika. Katastrofalni ljudski gubici ga neće sprečiti u njegovom planu jer su duboko ukorenjeni u ruskom okrutnom načinu vođenja rata, zaključuje Aleksej Kovaljov u svojoj analizi za Foreign Polici .

Bonus video:

(Espreso/Blic/Jutarnji list/M.L.)