Putin i Tramp je ponižavali, a ona poslušala savet ovog čoveka! Angela Merkel iznela sve i svašta u javnost, šok!

Angela Merkel je tokom svoje 16-godišnje karijere kancelarke Nemačke bila poznata po diskreciji i zaštiti privatnosti, retko odstupajući od svoje poruke. I zato je došlo kao veliko iznenađenje što je nakon penzionisanja odlučila da objavi memoare.

U dugo očekivanoj političkoj autobiografiji Angele Merkel "Sloboda: Memoari 1954–2021", ona nije preko noći postala osoba sklona tračevima. Međutim, na 721. strani knjige — objavljene juče istovremeno na nemačkom i engleskom jeziku, zahvaljujući radu devet različitih prevodilaca — otkrivaju se delovi ličnosti slavne kancelarke Nemačke koje do sada nismo videli.

Evo osam ključnih saznanja iz knjige.

1. Da li žali zbog nečega? Gotovo da nema za čim...

Politika Angele Merkel prema migraciji, nuklearnoj energiji i Rusiji naišla je na oštre kritike tokom tri godine od njenog odlaska s vlasti. Ali u ovim memoarima ona ne priznaje greške. Naprotiv.

Njena odluka da 2015. prihvati više od milion izbeglica, većinom iz Sirije, nije bila greška, kaže: „Naprotiv, bila je ispravna.“ Njena promena stava iz 2011. o nuklearnoj energiji, koja je dovela do postepenog gašenja preostalih reaktora u zemlji, bila je posledica incidenta u Fukušimi, koji je „promenio moj pogled na rizik od nuklearne energije“. Ona i dalje ne bi preporučila korišćenje nuklearne energije u budućnosti.

Angela Merkel takođe objašnjava razloge zašto su ona i tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi 2008. blokirali Ukrajinu i Gruziju da se pridruže NATO Akcionom planu za članstvo (MAP) — odluka koju je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro kritikovao nakon ruske invazije 2022. godine. Ona tvrdi da je njen veto bio motivisan brigom ne samo za ukrajinsku bezbednost već i za „povećanje efikasnosti NATO kao celine“.

2. ... ali ima par izuzetaka

Britansko glasanje za izlazak iz Evropske unije 2016. potreslo je Merkel, koja ga je doživela kao „poniženje, sramotu za nas“, što je oslabilo EU. Pitala se da li je mogla učiniti više kako bi Britanija ostala u Uniji. „Mučila me je misao da li je trebalo da učinim još više ustupaka prema Velikoj Britaniji,“ piše.

Ipak, nije u potpunosti priznala grešku, zaključivši da je Bregzit bio rana koju je Velika Britanija nanela sama sebi i koju komšije nisu mogli sprečiti. Prema njenim rečima, Dejvid Kameron se, obećavajući referendum kako bi smirio tvrdolinijaše u svojoj stranci, „stavio u ruke onih koji su bili skeptični prema Evropskoj uniji i nikada se nije oslobodio te zavisnosti“.

Merkel je takođe korigovala svoj stav o domaćoj fiskalnoj politici. „Kočnica duga“, mehanizam koji ograničava nemački budžetski deficit na 0,35% BDP-a, bio je simbolična politika tokom njenog prvog mandata. Međutim, u memoarima sugeriše da bi mehanizam sada trebalo reformisati kako bi se omogućila veća zaduživanja za ulaganja u budućnost.

3. Nikad ne verujte fotografiji...

Mnogo je fotografija Merkel u službi, ali nisu sve onakve kakvima se čine. Viralna fotografija iz 2015. prikazuje Merkel s ispruženim rukama dok razgovara sa Barakom Obamom tokom samita G7 u Bavarskim Alpima.

Dok je nakon pobede Donalda Trampa fotografija tumačena kao simbol linije nasledstva „lidera slobodnog sveta“, Merkel objašnjava da je zapravo govorila o nečemu banalnom: veličini ogromne pletene stolice u kojoj je pozirala na ranijem samitu.

4. ... ni video snimku

Često deljeni video prikazuje Merkel kako uzima nemačku zastavu iz ruku Hermana Grea, generalnog sekretara CDU-a, i baca je sa bine tokom izborne večeri 2013. godine. Kritičari krajnje desnice koristili su ga kao „dokaz“ njenog prezira prema patriotizmu.

Međutim, Merkel objašnjava da je gest bio motivisan njenim uverenjem da stranka treba ostati skromna i u pobedi: „Čak i u trenutku trijumfa ne zaboravljamo da nisu svi glasali za nas.“

5. Tramp i Putin: „Fascinacija autokratima“

Merkel piše da je Donald Tramp bio „očaran“ Vladimirom Putinom i fasciniran političarima sa autokratskim i diktatorskim tendencijama. Obojica su, prema njenim rečima, „dečije sujetni“ i pokušavali su da je ponize pred novinarima.

Papa Franja savetovao ju je kako da ih obuzda: „Savijaj se, savijaj, i savijaj još, ali pazi da se ne slomiš.“ Iako je strategija pomogla u održavanju nekih zajedničkih interesa, nije sprečila Trampa da povuče SAD iz Pariskog sporazuma o klimi niti Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu.

6. Iskustvo sa istočne strane gvozdene zavese

Merkel otkriva da se često osećala potcenjeno zbog svog istočnonemačkog porekla. Tvrdi da su neki implicirali da „osoba socijalizovana u diktaturi ne može biti pouzdana na čelu ujedinjene Nemačke“.

7. Zagonetka njenog detinjstva

Angela Merkel se kao beba preselila iz Hamburga u Istočnu Nemačku 1954. godine. Odluka njenog oca, protestantskog pastora, da se preseli iza gvozdene zavese i danas je ostala misterija.

8. „Da, ja sam feministkinja, na svoj način“

Iako se retko javno identifikovala kao feministkinja, Merkel sada kaže da bi, kada bi je ponovo pitali, odgovorila: „Da, ja sam feministkinja, na svoj način.“ Navodi zasluge lojalnih savetnica i drugih žena koje su ostvarile značajne uspehe tokom njenog mandata.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Gardijan/ Prenela: T.M.)