Sutra slavimo Svetog Jovana Zlatoustog: Prema verovanju naših predaka jednu stvar nikako ne smete da radite!

Sveti Jovan Zlatousti poštuje se u celom hrišćanskom svetu. Bio je patrijarh u Carigradu i autor knjige “O sveštenstvu”, kao i nekoliko veoma cenjenih beseda zbog čega je i dobio nadimak “Zlatousti”. Pravoslavni vernici ga praznuju 26. novembra, a ovo su najpoznatiji običaji za koje se veruje da treba da se ispoštuju za ovaj praznik.

Sveti Jovan Zlatousti bio je carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha. Autor je knjige „O sveštenstvu“, a zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak „Zlatousti“. Za života je, kaže predanje, bio omiljen među običnim narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.

Najstarije verovanje naših starih za praznik Svetog Jovana Zlatoustog je da ko na taj dan prekine žicu ili nit, prekinuće svoj život. Zato se 26. novembra do ponoći nikako ne smeju upotrebljavati igle za šivenje i pletenje, kao ni razboj za tkanje, piše Stil Kurir.

Sveti Jovan Zlatousti u Srbiji se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da se na ovaj dan “valja” uzeti neka draga knjiga i iz nje pročitati makar deo, za svoj duševni mir i svetiteljev blagoslov.

Ko je bio sveti Jovan Zlatousti

Rođen je u Antiohiji 354. god. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Primio je krštenje od Meletija, patrijarha Antiohijskog, po smrti roditelja zamonašio se i počeo se strogo podvizavati. Tada je napisao knjigu “O sveštenstvu”, a ubrzo su mu se javili i Sveti apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat, ali i veliko stradanje.

Kada je trebalo da bude posvećen za sveštenika, anđeo božji se istovremeno javio i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu. A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, Jovan je po želji cara Arkadija izabran za patrijarha Carigradskog.

„Slava Bogu za sve“

Napisao je naročiti čin svete liturgije, postideo jeretike, rastumačio Sveto pismo svojim zlatnim umom i jezikom i ostavio crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Zbog svega toga, narod ga je proslavio, a zavidljivci omrznuli, dok ga je carica dva puta poslala u izgnanstvo. U izgnanstvu je proveo tri godine, skončavši na Krstovdan 14. septembra 407. god. u mestu Komanu u Jermeniji.

Pred smrt su mu se opet javili Sveti apostoli Jovan i Petar, kao i Sveti mučenik Vasilisk (22. maja), u čijoj crkvi je primio poslednje pričešće.

“Slava Bogu za sve!” behu njegove poslednje reči, i s tim rečima duša se Zlatoustog prenese u Raj. Od Zlatoustovih moštiju, glava mu počiva u Uspenskom hramu u Moskvi, a telo u Vatikanu u Rimu.

Pored 26. novembra, 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.

Bonus video:

(Espreso / Nova / Prenela: J.N.)