Osmeh joj je zaštitni znak, ali jedno kvari sreću Olge Danilović

Najbolja srpska teniserka Olga Danilović govorila je o pritisku sa kojim se suočava tokom karijere.

Osvajanjem titule na turniru u Gvangžuu Olga Danilović je došla do 52. mesta na WTA listi, najboljeg plasmana u karijeri.

U intervjuu za "Meridian sport" je otkrila šta su joj sledeći ciljevi, koliko su uspesi Novaka Đokovića podigli očekivanja i kako je to biti ćerka proslavljenog sportiste...

Priča je počela od najbolje sezoni karijere, posle koje je došla do 52. pozicije na WTA listi.

- Definitivno je ovo ubedljivo najuspešnija sezona. Ne samo rezultatski, zato što je ovo ubedljivo moj najbolji ranking, već i zbog toga što sam celu sezonu od marta do kraja odigrala onako kako smo želeli. Pravili smo plan, ne po mom kolenu, povredama i nekoj rehabilitaciji, već onako kako u stvari i treba da izgleda. Samim tim na kraju sezone sam odigrala turnir onako kako bih ga nacrtala - počela je priču Danilovićeva.

O pritisku...

- Nije lako. Od malena sam u javnom životu – sportista sam, moj otac je bivši sportista, cela porodica mi je u tome. Takođe, zato što sam u sportu gde imamo najboljeg svih vremena. Ne samo u tenisu, nego generalno u sportu. Nije lako, trebalo mi je vremena da naučim kako da se nosim sa tim, a da opet zaštitim sebe. Mnogo puta sam druge stavljala na prvo mesto. I sebi sam stavljala ne neki zdrav pritisak, nego onaj koji me je kočio u mečevima. Lepo je što se u poslednje vreme u sportu priča o mentalnom zdravlju. Mislim da je to stvarno vrlo bitno i da na sebe treba mnogo više paziti nego što mi to nekada radimo. Jer, nemaš ni vremena da paziš. Primera radi "Ne osećam se dobro, ali na sledećem turniru će možda da bude bolje. Trenutno se nosim sa nekim lošim stvarima, ok, ali ajde možda kada odigram, još malo mečeva, biće bolje." Trebalo mi je vremena da se naviknem i naučim kako da se nosim sa tim.

- Samim tim kad se povrede događaju, nema konstante… A onda sam se i obazirala na te komentare koji su ponekad bili surovi. Ali kad imaš pravi tim, ljude oko sebe i porodicu koja daje podršku, na kraju dana kad dođeš kući i bude sve ok.

Pre polaska na turnir u Kini koji je osvojila, unapred je zakazala preglede kod doktora, jer je osetila bolove u kolenu I nije želela ništa da prepušta slučaju.

- Trenutno radim na rehabilitaciji kolena i nadam se da će sve biti u redu, da stvarno mogu da imam kontinuitet. A koliko je bitan pokazalo se i u tome da sam došla u Top 60, što će mi olakšati put u Australiji, jer igram glavni žreb. Ne znam da li ljudi shvataju koliko su kvalifikacije teške, možda su i najteži deo. OK, kad ih prođeš imaš tri dobra meča iza sebe, ali treba ih proći. A u kvalifikacijama si kada si 105, a kao 97. nisi. A te pozicije su iste. Sem toga, ništa se ne menja, i dalje ću isto da treniram. Samo ću se truditi da imam konstantu. I to je to.

Život profesionalnog sportiste je surov, a tu najviše ispašta porodica.

- Tek to. I Nova godina i Božić, pa rođendani. Retko kad sam bila kući za takvo neko slavlje. Eto, Božić mi je omiljeni praznik, a ne sećam se kad sam poslednji put bila kod kuće - konstatovala je Danilovićeva i dodala:

- Uskoro idem nazad za Madrid, počinje pripreme, pa putujemo za Australiju onda ‘Jovo nanovo’. Junajted kup, na žalost ne igramo, ali možda se dogodi da igram u Adelejdu, pre gren slema.

(Espreso sport/Meridian sport)