Hrvatica Romana primila zeta u kuću: Žena ostala šokirana nakon što joj je naredio da mora...

Kada roditeljska žrtva traje i nakon što odrasla deca napuste dom i osnuju svoju porodicu, nesuglasice se lako mogu nizati. To potvrđuje i priča Romane (72) iz Hrvatske, koja je otkrila kako je godinama podržavala ćerku i zeta, a danas se suočava sa odbacivanjem i ponižavanjem.

Dok je zet, kako tvrdi 72-godišnja žena, koji je jedva završio osnovnu školu, omalovažava, njena ćerka sve to mirno posmatra, ne pružajući joj podršku. Zbog toga oseća da je porodica s jedne strane iskorišćava, a s druge zanemaruje, uprkos svim žrtvama koje je podnela za njih.

"Udovica sam već pet godina, imam 72 godine i ćerku jedinicu koju smo suprug i ja uvek podržavali. Bila je uspešan student i prve dve godine fakulteta završila je sa odličnim ocenama. Plaćali smo joj bez pogovora sve – od privatnog stanovanja, hrane, knjiga i skripti do svih drugih studentskih potreba. Međutim, na polovini treće godine odlučila je da sve napusti. Tada smo saznali za mladića s kojim je bila u vezi, a koji je jedva završio osnovnu školu. Bio je bez zanata i posla, pet godina stariji od nje. Očigledno je znao šta radi kada ju je 'uhvatio'," napisala je.

Podrška u najtežim trenucima

Kako je otkrila, uvek su i zetu i ćerki bili podrška, ali uzalud.

"Deset godina su proveli zajedno, a mi smo, cela šira porodica, učinili sve da mu pomognemo da nađe posao i nagovarali ga da završi školu za varioca. Kada je ćerka ostala trudna, organizovali smo svadbu i obezbedili sve što im je bilo potrebno. Rođenje prvog deteta donelo je dodatne izazove jer je dete rođeno sa posebnim potrebama, što je zahtevalo niz operacija u Zagrebu i inostranstvu. Iako je zet često bio odsutan zbog posla, suprug i ja smo pružali svu moguću podršku ćerki i unuci.

U novoj kući – nova pravila

Kada je suprug preminuo, moj život se preokrenuo. Ćerka i zet prodali su svoj stan i uselili se kod mene dok su gradili kuću, uz obećanje da ću i ja imati svoj prostor kod njih. To je zahtevalo prodaju mog stana, iako nisam bila spremna na to. Ipak, pod velikim pritiskom i uvredama sa zetove strane, na kraju sam pristala, samo da bih izbegla sukobe. Prodala sam svoj stan, uselila se sa njima u novu kuću, ali tada je sve postalo još teže" tvrdi gospođa Romana.

Nije pozvana za sto

U novoj kući nastavilo se njeno "podmetanje leđa".

"Obavljam sve kućne poslove, kuvam, čistim i čuvam unuke, kojih sada ima dvoje. Ipak, ne smem da sednem za njihov sto tokom obroka, čak ni za praznike, iako ja kupujem i pripremam sve potrebno za te dane. Osećam se kao budala zbog toga, ali trpim sve samo da bi bio mir u kući... Na kraju ni to nije dovoljno jer on počinje da sugeriše da bih trebala da plaćam račune, što odbijam jer smatram da sam već dovoljno dala od sebe. Ne hrane me, ne oblače niti mi kupuju lekove, sve to radim sama, iako mi je zdravlje narušeno" govori tužnim rečima ova 72-godišnja penzionerka pa dodaje:

"Duboko me boli što moja ćerka sve to mirno posmatra i koristi situaciju za svoju udobnost. Bez obzira na sve što sam učinila i žrtvovala za njih, osećam se zanemareno i iskorišćeno. Umesto zahvalnosti, svakodnevno se suočavam sa prezirom i hladnoćom, a najveća bol je što ćerka dopušta da se sve to dešava, zaboravljajući da sam joj upravo ja omogućila sve što danas ima".

Bonus video:

(Espreso/Blic/Gordana Vuksanović/Moje vrijeme/Prenela: N.J)