"OREŠNIK"
Šta znamo o novoj Putinovoj raketi? Ovo je prvi put da se koristi na bojnom polju, a evo koliko je zaista moćna!
Pentagon je naveo da je raketa ispaljena sa konvencionalnim bojevim glavama, ali da bi Moskva mogla da modifikuje projektil ako želi
Rusija je juče izvela napad na Ukrajinu "nepoznatim projektilom", za koji se ispostavilo da je raketa srednjeg dometa. Eksplozije u Dnjepru u ranu zoru 21. novembra potresle su čitav svet, a sve do sinoć se spekulisalo šta je Vladimir Putin koristio za ovaj napad.
Prvo su ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile da je u napadu korišćenja interkontinentalna balistička raketa (ICBM), iako su neki zapadni zvaničnici kasnije rekli da sumnjaju u to i da veruju da je u pitanju projektil srednjeg dometa (IRBM).
U međuvremenu se oglasio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i rekao da Putin koristi Ukrajinu kao poligon da testira novo oružje. Jezivi snimci u kojima se vide blesci na nebu i grad koji gori, satima su kružili mrežama, a tek u večernjim časovima je konačno i Moskva saopštila čime je gađala. Putin se kasno u četvrtak uveče obratio svetu i rekao da je Rusija testirala najnoviju raketu srednjeg dometa, koju su nazvali Orešnik.
Malo se do sada o njoj zna, ali američka vojska veruje da je dizajnirana po ICBM RS-26 Rubež. Zvaničnici navode da je u pitanju eksperimentalna raketa, ali veruju da ih Rusija ima poprilično.
Pentagon je naveo da je raketa ispaljena sa konvencionalnim bojevim glavama, ali da bi Moskva mogla da modifikuje projektil ako želi.
"Sigurno može da se modifikuje da nosi različite vrste konvencionalnih ili nuklearnih bojevih glava", rekla je portparolka Pentagona Sabrina Sing, prenosi Guardian.
Džefri Luis, stručnjak za neproliferaciju na Institutu za međunarodne studije Midlberi u Kaliforniji, rekao je da je ruski predsednik Vladimir Putin ranije nagovestio da će Rusija završiti razvoj sistema balističkih raketa srednjeg dometa (IRBM) nakon što su Vašington i Berlin dogovorili raspoređivanje američkih raketa dugog dometa u Nemačkoj od 2026. godine.
"Glavni kandidat je uvek bio RS-26", rekao je Luis.
Sing kaže da novi tip rakete Pentagon posmatra kao "eksperimentalan".
"Ovo je prvi put da smo videli da se koristi na bojnom polju. Zato je nazivamo eksperimentalnom", rekao je portparol Pentagona.
Američki i britanski izvori naveli su da veruju da je raketa ispaljena na Dnjepar eksperimentalna balistička raketa srednjeg dometa (IRBM) koja ima nuklearni kapacitet i ima teoretski domet ispod 5.500 kilometara. To je dovoljno da stigne u Evropu odakle je ispaljena, sa jugozapada Rusije, ali ne i do SAD.
Iako je lansiranje IRBM poslalo manje preteći signal, incident bi ipak mogao da izazove uzbunu i Moskva je obavestila Vašington nakratko pre lansiranja, prema američkim zvaničnicima.
Hoće li ovo uticati na NATO?
Timoti Rajt, sa Međunarodnog instituta za strateške studije, rekao je da bi ruski razvoj novih projektila mogao uticati na odluke u zemljama NATO-a o tome koje protivvazdušne odbrambene sisteme da kupe, kao i koje ofanzivne sposobnosti da nastavi.
Nova američka odbrambena baza balističkih raketa u severnoj Poljskoj već je izazvala ljutite reakcije Moskve. Američka baza u Redžikovu deo je šireg NATO raketnog štita i dizajnirana je za presretanje balističkih projektila kratkog do srednjeg dometa.
Ipak, Putinov napad na Ukrajinu u četvrtak sa novom IRBM nije bio odgovor na bazu u Poljskoj, za koju je Moskva rekla da je potencijalna meta, već odgovor na to što su Ukrajinci gađali rusku teritoriju raketama koje im je dostavio zapad.
Nakon odobrenja administracije predsednika Džoa Bajdena, Ukrajina je 19. novembra udarila Rusiju američkim ATACMS-ima i britanskim projektilima Storm Shadov i Himars američke proizvodnje 21. novembra.
Šta je Putin još rekao o novoj raketi?
Ruski predsednik je u televizijskom obraćanju naciji priznao da je Moskva pogodila ukrajinski vojni objekat novom balističkom raketom i rekao da se zove "Orešnik" (lešnik).
On je rekao da je njeno raspoređivanje "bilo odgovor na američke planove za proizvodnju i razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa" i da će Rusija "odlučno i simetrično odgovoriti" u slučaju eskalacije.
Moskva je saopštila da je gađala raketnu i odbrambenu firmu u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru, gde se nalazi raketno-kosmička kompanija Pivdenmaš, koju Rusi nazivaju Južmaš.
Putin je rekao da Rusija razvija rakete kratkog i srednjeg dometa kao odgovor na planiranu proizvodnju, a zatim i raspoređivanje raketa srednjeg i kraćeg dometa od strane SAD u Evropi i Aziji.
"Verujem da su Sjedinjene Države pogrešile što su jednostrano uništile sporazum o eliminisanju raketa srednjeg i kraćeg dometa 2019. godine pod izmišljenim izgovorom“, rekao je Putin, govoreći o sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF).
SAD su se 2019. povukle iz INF sporazuma, koji je potpisan davne 1987. godine, optužujući Moskvu da krši dogovore, što je Kremlj odlučno demantovao.
Šta je balistička raketa srednjeg dometa?
Rusija redovno koristi balističke rakete kratkog dometa u vazdušnim napadima na Ukrajinu, ali IRBM i ICBM su daleko veće, mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama i dizajnirane su da pogađaju ciljeve na daleko većim dometima.
Balističke rakete imaju raketni pogon i lansiraju se visoko u atmosferu pre nego što udare na cilj.
One su vođene samo u početnim fazama lansiranja, tako da mogu biti manje precizne od krstarećih projektila, ali imaju prednost u dostizanju neverovatno velikih brzina — ponekad više od 3.200 kilometara na sat — dok se približavaju svojim ciljevima.
Najvažnije je da balističke rakete takođe imaju veoma dug domet — bilo šta od oko 1.000 kilometara, do 3.000 pa čak i do 5.500 kilometara, u slučaju IRBM-a.
Rusija je do sada koristila nekoliko modela balističkih raketa manjeg dometa, uključujući Iskander i Kinžal. Zbog njihove velike brzine, samo određeni sistemi protivvazdušne odbrane su u stanju da ih obore, a jedan od njih je sistem Patriot proizveden u SAD.
Bonus video: