Prst u oko Rusiji, Amerika povukla najnoviji žestok potez: Nema kraja, jak udarac nanet Vladimiru Putinu!

Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim šest stranih filijala, danas su SAD uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ministarka finansija Dženet Jelen rekla je da će sankcije protiv najveće ruske banke koja do danas nije bila sankcionisana dodatno umanjiti i "otežati Kremlju da izbegne sankcije SAD i da opremi svoju vojsku".

Pored toga, sankcionisano je više od 50 ruskih banaka povezanih sa međunarodnim poslovanjem, 40 ruskih registara hartija od vrednosti i 15 ruskih finansijskih zvaničnika.

Između ostalog, sankcije uskraćuju ljudima i firmama pristup bilo kakvoj imovini ili finansijskoj imovini u SAD i sprečavaju američke kompanije i građane da posluju sa njima. Kanada i Velika Britanija su ranije sankcionisale Gasprombanku, ali SAD nisu.

Ministarstvo finansija navodi da je Gazprombanka sredstvo preko koje Rusija finansira svoju vojsku kako bi nastavila svoje ratne napore protiv Ukrajine, koristeći banku za plaćanje vojnika i obeštećenje porodicama ruskih vojnika poginulih u borbama.

Gazprombanka je igrala ulogu u isporukama ruskog prirodnog gasa u Evropu tako što je obavljala plaćanja od strane stranih kupaca.

Bajden ranije odobrio isporuku oružja koje je maltene zabranjeno u celom svetu

Američki predsednik Džo Bajden dozvolio je slanje protivpešadijskih mina u Ukrajinu. Mnogi su ovaj potez ocenili kao pokušaj odlazećeg predsednika da u poslednjim danima svog mandata pojača podršku Kijevu.

Korišćenje ovih mina zabranjeno je u više od 150 zemalja na svetu, ali nisu u SAD i Rusiji.

Šta su protivpešadijske mine?

Nagazne mine su eksplozivne naprave skrivene na zemlji, a dizajnirane su tako da se detoniraju kada neprijateljske snage prođu preko ili pored njih. Neke su napravljene da uništavaju i oklopna vozila (protivtenkovske), dok su druge napravljene da uništavaju neprijateljske trupe (protivpešadijske).

Mogu da se koriste u različite svrhe, poput zaštite objekata, pripremanje zasede, primoravanje neprijateljskih snaga da putuju uskim putem, kao i za pokrivanje povlačenja.

Neke nagazne mine su vremenski ograničene, pa posle nekog vremena prestanu da rade. Međutim, postoje i one koje ostaju opasne decenijama nakon što se postave.

Zašto je njihovo korišćenje kontroverzno?

Protivpešadijske mine su neselektivne, što znači da mogu da povrede vojsku, ali i civile. One mogu da ubiju osobu, ali i da nanesu povrede koje žrtvu mogu da ostave sa doživotnim povredama. Često su dizajnirane da sakate, a ne da ubijaju, s ciljem da prebukiraju bolničke kapacitete neprijatelja.

Međunarodni komitet Crvenog krsta je povodom korišćenja ovih nagaznih mina izjavio da one "ostavljaju dugotrajno nasleđe smrti, povreda i patnje".

"Zagađenje minama onemogućava korišćenje ogromnih površina na zemlji, ugožavajući na taj način proizvodnju hrane i uništavajući sredstva za život. Uticaj protivpešadijskih mina na neku zajednicu često traje decenijama", navodi se u saopštenju Crvenog krsta.

Dejstvo nagaznih protivpešadijskih mina koje koristi SAD navodno prestaje posle određenog perioda.

Međutim, u Crvenom krstu kažu da čak i one "pametne mine" neselektivno ugrožavaju civile dok su aktivne.

Da li su protivpešadijske mine legalne?

Više od 150 zemalja na svetu obavezalo se da će zabraniti upotrebu, proizvodnju, transport i skladištenje ovih mina kroz Konvenciju o zabrani protivpešadijskih mina 1997. godine. Ovaj sporazum poznat je kao "Otavski sporazum".

Međutim, velike svetske sile poput SAD, Rusije i Kine nisu potpisnice ovog sporazuma.

Sa druge strane, Ukrajina jeste potpisala Otavski sporazum, ali su nagovestili da će se povući ukoliko za to bude potrebe.

Da li su ove mine ranije korišćene u Ukrajini?

SAD su obezbeđivale Ukrajini protivtenkovske mine tokom celog rata, ali slanje protivpešadijskih mina je velika promena.

Od 2022. godine Putinove snage su koristile najmanje 13 vrsta protivpešadijskih mina, navodi AP.

Rusija nikada nije potpisala konvenciju iz 1997. o protivpešadijskim minama, ali se upotreba takvih mina smatra kršenjem njenih obaveza prema međunarodnom pravu.

U izveštaju Međunarodne kampanje za zabranu nagaznih mina iz 2023. goine takođe se navodi da su ukrajinske snage možda koristile protivpešadijske nagazne mine, što je u suprotnosti sa konvencijom u i oko grada Izijuma tokom 2022. godine, kada je grad bio pod ruskom kontrolom.

Bonus video:

(Espreso/Beta/Preneo: V.Š)