Bosanac zakukao, posle 7 godina života u Nemačkoj ogolio dušu: Prvo je bilo med i mleko, a onda... ovo je istina!

Jedan muškarac iz Bosne (34), koji već skoro sedam godina živi i radi u Nemačkoj kao uspešan softverski inženjer, suočava se sa velikom životnom dilemom koja glasi - da li je povratak kući, uprkos svim rizicima, pravi izbor za njega?

Iako mu je, kako je napisao u anonimnoj objavi na Reditu, odlazak u inostranstvo doneo brojne profesionalne i finansijske benefite, razlike u mentalitetu, svakodnevni izazovi i osećaj otuđenosti naveli su ga da preispita odluku o ostanku.

"Da li sam lud što želim da se vratim iz Nemačke?

Ja (34) živim u Nemačkoj već skoro 7 godina, radim u struci i solidno zarađujem. Isti posao sam radio i kod nas, ali sam želeo da vidim kako stvari funkcionišu 'napolju', pa sam se prilično lako odlučio na korak da odem.

Prve dve godine su bile 'med i mleko', međutim, što više vreme prolazi, sve više primećujem da mi pre svega ne odgovara okruženje, mentalitet ljudi i ta težnja ka zapadnim trendovima.

"Druga stvar, mi stalno kritikujemo naš zdravstveni sistem, ali ono u šta sam se ja lično uverio i što su mi potvrdili mnogi moji bliži prijatelji ovde, jeste da Nemci stvarno nemaju pojma. Njihov glavni lek za sve je brufen. Jedino pozitivno ovde je to što se skoro ništa ne plaća kada su pregledi u pitanju, a lekovi su gotovo svi na listi, pa ih za 5 evra možeš dobiti već sutradan, ako ne i istog dana. Ali, recimo, za jedan termin kod zubara koji sam tražio u avgustu, dobio sam termin za april 2025. godine – i to kod zubarke koja živi dve kuće od mene", napisao je on pa dodao:

"O ljudskosti da ne govorim"

"O ljudskosti da ne govorim. Jednostavno, ljudi ne žele da se mešaju" - objašnjavajući primer svoje koleginice, koja je prošle zime pala nasred ulice a da niko od prolaznika nije zastao da joj pomogne niti da je pita šta joj se dogodilo.

"Uglavnom, iz ovih nekoliko primera (koji su napisani vrlo blago i kratko) i još nebrojeno mnogo drugih koje sam lično doživeo ili su mi ljudi pričali, postao sam veoma ogorčen na celokupnu situaciju ovde kada je u pitanju ljudskost. S druge strane, sve moguće je poskupelo (struju sam plaćao mesečno 70 evra, sada plaćam 230 evra itd.).

Poslednjih godinu dana aktivno razmišljam o povratku, otvaranju sopstvenog biznisa i radu na daljinu za klijente. Ali me plaši da ću napraviti grešku, dok s druge strane mislim da bih makar bio svoj na svom", priznao je on na kraju.

"Ista situacija je i kod mene u Austriji"

U komentarima mnogi koji su van Balkana su otkrili da su i sami razmišljali o povratku, dok su drugi ipak bili jasni s tim zašto su se odselili.

"Sve mi je poznato, ista situacija je i kod mene, samo što sam u Austriji. Radim kao softver tester, solidno zarađujem i supruga i ja zaista lepo živimo, ali nam ljudi i okolina takođe ne odgovaraju – potpuni nedostatak empatije. Razmišljali smo o povratku, ali znam da bih u našoj zemlji morao da zarađujem barem oko 5.000 maraka da bih mogao da živim i putujem kao sada, a iskreno mislim da tako nešto ne bih uspeo da nađem. Ovde me, jednostavno rečeno, drže evri, lakoća života i dostupnost svega što mogu da zamislim. Što se zdravstva tiče, ovde su barem 20 godina ispred Bosne. Idemo svaka 2-3 meseca kući i ostanem(o) desetak dana. Svaki put mi postane kristalno jasno zašto sam se odselio u Nemačku. Pošto pitaš šta bih ja uradio na tvom mestu – ja bih, druže, ostao", glasio je jedan od komentara ispod videa.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)