Aranđelovdan je treća najzastupljenija slava u Srbiji: Ovo su najlepše čestitke - domaćinu se obratite ovim rečima

Danas je Arađelovdan, jedna od najvećih slava u Srbiji, odnosno kako podaci kažu treća po zastupljenosti u našem narodu. Ako ovaj praznik nije vaša slava, a onda ste pak sigurno pozvani na slavu ili ćete je bar čestitati rodbini, prijateljima ili poznanicima. A kako se čestita Aranđelovdan?

Čestitke za Aranđelovdan, baš kao i za svaku drugu slavu, pre svega treba da budu iskrene i od srca, a onda nije ni važno na koji ćete način to uraditi. Ipak, ako želite da se pridržavate tradicije, evo kako se odvajkada u narodu čestita slava.

Kako se pravilno čestita slava

Pravilo je da domaćin svakog gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: "Dobro došli", a gost čestita slavu na ovaj način:

- Čestit sveti Arhangel Mihailo i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!

Domaćin odgovara:

- Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti Arhangel Mihailo pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!

Jednostavno, a lepo!

Potom se gost prvo poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, pa tek onda seda za trpezu.

Podsetimo, u našem narodu postoji niz običaja vezan za obeležavanje slave, pa su tako nekada domaćini na slavu goste pozivali lično. Domaćin, ili neko od mlađih iz kuće, odlazili bi u kuću gosta najčešće sa sobom noseći pogaču, lepinju ili manji hleb na poklon, a u mnogim krajevima gde su Srbi danas se zadržao običaj odnošenja jabuke.

Ponegde u Srbiji smatralo se da se na slavu i ne zove, već se podrazumevalo da svi znani iz kraja dođu u kuće koje toga dana obeležavaju određenog svetitelja. Naročito je to važilo za "stalne goste", one koji po tradiciji godinama dolaze.

Prvi običaj odavno se izgubio. Danas se na slavu, iz praktičnih razloga, ne zove lično (osim kada su u pitanju ljudi koje svakodnevno viđamo). Poziva se telefonom, sms porukama… ili se, kao po drugom običaju, i ne zove već se dolazak podrazumeva. Mada, učtivije je svakako pozvati svakog gosta i izraziti želju da prisustvuje krsnom imenu vaše porodice. Takođe, danas se u pozivu navodi i vreme kada se gost očekuje (na ručku, ili večeri… prvi ili drugi dan slave). Nekada ovako nešto nije praktikovano, a danas su, iz praktičnih razloga, ljudi primorani na ovakvu vrstu organizacije, s obzirom na to da mnogi žive u manjim stanovima i ne mogu primiti sve goste odjednom, a i većina gostiju i radi (na radni dan, a bogami i vikendom).

U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj "dvorenja slave". Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Opanak.rs/Prenela: N.J)