Srpski zet oduševljen Srbijom, ali jedna stvar mu je i dalje šokantna! "To me apsolutno izluđuje" , nije prećutao!

Amerikanci koji prvi put dođu u Srbiju često bivaju iznenađeni životom koji ovde zateknu, zbog čega ne čudi činjenica da mnogi od njih misle da je "američki san" možda baš u Srbiji. Jedan od takvih je i poznati neuronaučnik Greg Gejdž, profesor sa Univerziteta Mičigen i uspešni preduzetnik.

Greg je, uprkos svemu što Amerika može da ponudi, u Srbiji otkrio sasvim drugačiji pogled na svakodnevnicu, zajednicu i kulturu. Ovaj naučnik ali i ponosni srpski zet koji jednom godišnje dođe u Srbiju na par meseci otkrio je šta ga fascinira kod naše zemlje i zašto misli da bi mu život ovde bio potpuniji nego u SAD.

Srpsko gostoprimstvo - šok za Amerikance

Srbija je za Grega postala bliska zahvaljujući njegovoj supruzi, Srpkinji, koju je zavoleo zbog, kako kaže, strastvenog odnosa prema svemu što radi. Njegova iskustva sa srpskim mentalitetom i gostoprimstvom dodatno su ga inspirisala da bolje razume srpsku kulturu.

Međutim, iako ga srdačnost Srba oduševljava, neki običaji su mu, kao Amerikancu, bili pravi kulturni šok.

"Pravili smo rođendansku zabavu za moje dete i nabavili smo dosta hrane. Na kraju zabave ostala su dva tanjira i moja žena je bila ljuta na mene, jer je smatrala da je malo hrane ostalo, odnosno da nisam nabavio dovoljno, pa su se ljudi suzdržavali od jela. Dakle, ovde u Srbiji, postoji ideja da se prema gostima ponašate kao prema kraljevima, a ja kao inženjer smatram da preterivanje možda nije baš optimalno rešenje. Ljudi ovde goste stavljaju na prvo mesto i misle o njegovim potrebama. Toga u SAD", priznao je on.

Takođe, oduševljava ga i opušten odnos Srba prema komšijama, iako je ponekad bio zbunjen njihovim ponašanjem.

"Roditelji moje supruge su umrli i kada dođemo, boravimo u stanu u kom je odrasla. Tu imamo jednu komšinicu. Ona ponekad samo otvori vrata i uđe, uzme nešto... Kada sam to video prvi put bio sam šokiran: 'Zar nećeš da kucaš?', pomislio sam", prisetio se Greg za Jutjub kanal "Attic Life".

Osećaj zajedništva

No, kroz vreme je razumeo da u Srbiji zajedništvo ima posebnu vrednost.

"U Srbiji svuda, a, čini mi se, posebno u blokovima postoji osećaj zajedništva. Moja supruga mi je stalno pričala da toga nema u SAD. Nisam se slagao. Mi se isto u SAD viđamo, pravimo zabave... Trebale su mi godine da shvatim da je ona u pravu. Družili smo se sa roditeljima dece koja su se družila sa našom i verovao sam da smo prijatelji. Međutim, kada su deca prestala da se igraju jedni sa drugima u školi, prestali smo i mi da se družimo. Dok je ovde potpuno suprotno. Ljudi se druže međusobno, i ako među decom bude neki konflikt ili problem moraće da se nađe rešenje", istakao je on, pa dodao:

"Mislim da ima nešto u toj dubini tih prijateljstava. Naša deca imaju samo osam i 10 godina, tako da nemaju puno iskustva, ali mislim da mogu da naslute kako su ovde prijateljstva iskrenija".

"Mladi slabo postavljaju pitanja"

Greg kao naučnik i predavač primetio je i specifične razlike kod učenika i studenata u Srbiji.

"Video sam da im je predavanje zanimljivo, ali kada bih tražio dobrovoljca za nešto ili tražio da postave pitanja, niko se nije javljao. Međutim, kada bi se predavanje završilo, svi bi mi prišli želeći da razgovaraju", rekao je on pa dodao da se u Americi učenici ohrabruju da postavljaju pitanja javno i razmenjuju mišljenja, a primećuje da se i kod nas taj trend sve više uvodi, posebno u srednjim školama.

"Predavao sam nedavno u Prvoj beogradskoj gimnaziji. To je jedna prelepa zgrada i bilo je puno učenika. I tog puta bilo je skroz drugačije. Osećam da se bar u srednjim školama stvari i u tom smislu menjaju", istakao je.

Kada razmišlja o američkom obrazovanju, Greg blagu prednost daje američkim školama zbog kreativnog mišljenja, ali ističe da se u Srbiji tehničke škole veoma napredne škole.

"Ovde su svi inženjeri sjajni. Tehničke škole proizvode odličan kadar i to me oduševljava. Kad je u pitanju rešavanje konkretnih zadataka tu nema problema. Međutim, drugačije je kada je reč o kreativnijim problemima", navodi on.

Odnos prema deci u Srbiji i Americi

Jedna od tema koja mu izaziva posebno interesovanje je način na koji se ophodi prema deci, gde vidi ključne razlike između Srbije i SAD.

"U SAD, na primer, ako biste ikada pustili svoje dete na bicikl bez kacige, ljudi bi mislili da niste normalni. A dokazano je da kaciga zapravo ništa ne pomaže i da više služi za neku signalizaciju. Takođe, u eri, u kojoj sam ja odrastao, mogli smo da šetamo bilo gde sami. Moji roditelji nisu nužno morali da znaju gde sam. A sada je potpuno drugačije. Roditelji u svakom trenutku žele da znaju gde su im deca i zbog njihovog ponašanja počinjemo da imamo generaciju koja ne želi da odraste, gde deca zauvek žele da ostanu deca. Problem je što se roditelji previše plaše da ih puste da odrastu. I tako sva deca imaju one satove i non stop smo u kontaktu sa njima", objasnio je on za Jutjub kanal "Attic Life".

Sloboda u Srbiji

Na kraju, ono što ga najviše privlači u Srbiji je osećaj slobode, posebno za decu.

"Deca mogu da izađu napolje i trče okolo. To se ne dešava u SAD, uopšte. Mi imamo tu ideju o kidnapovanju dece, kao da će ih neki stranac oteti, iako taj strah nije potkrepljen statističkim dokazima. Dakle, ideja da štitite svoje dete uvek i od svega je suluda! To me apsolutno izluđuje" - kaže on pa dodaje:

"Bezbednost u SAD je postala toliko luda da su me zvali zbog mačke koja je ušla u dvorište. Smatrali su da mačka predstavlja bezbednosni rizik po decu".

Zajednica kao najveća prednost

Na kraju, ono što Gregu najviše ceni u Srbiji jeste osećaj povezanosti među ljudima i zajednici koju ovde prepoznaje kao nešto dragoceno.

"Kad bismo u SAD mogli da imamo zajednicu kakvu ima Srbija moj život bi se definitivno poboljšao", zaključio je on.

Šta znači biti živ?

Greg je autor knjige "Kako radi vaš mozak," u kojoj je detaljno obradio kako čula kodiraju informacije i kako mozak komunicira s telom. Ipak, priznaje da nije u potpunosti zadovoljan krajem knjige jer nije uspeo da dotakne ono što ga najviše intrigira – pitanje šta zapravo znači biti živ.

Njegova firma donirala je opremu srpskim školama, što ga posebno raduje jer oseća da time na neki način vraća dobro zajednici.

Bonus video:

(Espreso/Jutjub kanal "Attic Life"/M.L.)