veliki praznik
U četvrtak je Aranđelovdan, ove stvari su strogo zabranjene uoči praznika! Crveno je slovo, običaj je jako strog!
U crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom i uvek se praznuje 21. novembra
Svakog 21. novembra obeležava se Sveti arhangel Mihailo, u narodu poznat još kao Aranđelovdan.
Aranđelovdan je prema brojnosti vernika koji ga slave druga najčešća slava kod Srba, posle Svetog Nikole.
U crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom i uvek se praznuje 21. novembra. Hrišćani su ovaj praznik ustanovili na Saboru svetih otaca održanom nekoliko godina pre Prvog vaseljenskog sabora.
Dan je posvećen Svetom Arhangelu Mihailu koji se smatra vođom nebeskih vojski. Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji, a danas ga slavi kao krsnu slavu i zaštitnika porodice veliki broj Srba.
Mihailo, prvi među arhangelima, na ikoni se predstavlja kao borac. Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. Smatra se čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.
Prema narodnom verovanju, Aranđelovdan se slavi u jesen jer je kad su sveci delili uloge Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća.
Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Drugo narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na Aranđelovdan može odrediti kakva će biti godina. Kakvo vreme bude na praznik - tako će biti tokom cele zime i proleća!
Zato, ako ujutru bude vedro, čeka nas godina puna sunca, a ukoliko bude oblačno i tmurno, biće mnogo padavina i godina bez mnogo sunčanih i lepih dana.
Najstrože je zabranjeno u narodu da se teraju nemoćni i ubogi jer će Sveti Mihalo to strogo kazniti.
Arhangel Mihailo se u nekim delovima Srbije slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Da li se sprema žito za slavu?
Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.