Milioni se plaše ovog Trampovog čoveka, a sad se vraća u Belu kuću: Evo ko je čovek zbog kog je svet zanemeo (FOTO)

Ekstremni desničar, beli nacionalista i bivši Trampov glavni savetnik za imigraciju Stiven Miler ponovo se vraća u Belu kuću.

Kako saznaju američki mediji, Tramp će imenovati Milera za zamenika šefa osoblja Bele kuće, što je ključna pozicija koja bi mu dala značajan uticaj na američku imigracijsku politiku.

Miler, koji je karijeru počeo kao savetnik republikanaca u Senatu i brzo se uspinjao kroz redove Republikanske stranke, postao je vrlo uticajan tokom prve Trampove administracije. On je bio zaslužan za pisanje brojnih Trampovih istaknutih i kontroverznih govora, uključujući inauguracijski govor 2017. godine u kojem je Tramp obećao da će okončati "američki pokolj", distopijsku sliku zemlje pogođene siromaštvom i kriminalom.

Miler je takođe bio ključan u oblikovanju mnogih Trumpovih polarizirajućih imigracijskih politika, uključujući zabranu ulaska u SAD za građane većinskih muslimanskih zemalja te politiku "nulte tolerancije" koja je dovela do razdvajanja porodica na američko-meksičkoj granici. Njegovi stavovi često su se poklapali s krajnje desnim krilom Republikanske stranke i smatrali su ga arhitektom Trampove agende za ograničavanje imigracije izvršnim naredbama i izmenama federalnih propisa. Otvoreno se protivio masovnom useljavanju i pozivao na usvajanje politika koje značajno smanjuju legalno useljavanje i prijem izbeglica u SAD.

Nakon Trampovog odlaska s dužnosti, Miler je osnovao organizaciju America First Legal, konzervativnu pravnu grupu koja zagovara stroge stavove prema imigraciji. Prošle nedelje grupa je pozdravila presudu saveznog sudije u Teksasu koji je poništio pokušaj administracije Džoa Bajdena da legalizuje status hiljada nedokumentovanih migranata koji su supružnici američkih državljana.

Na Trampovom skupu u njujorškom Medison Skver Gardenu prošli mesec Miler je izričito izjavio da je Amerika "samo za Amerikance".

U novoj ulozi Miler bi mogao blisko da sarađuje s višim tužiocima u nekoliko saveznih agencija, uključujući ministarstva unustrašnje bezbednosti i pravde.

Izjavio je da će drugi Trumpov mandat doneti deseterostruko povećanje broja deportacija, na više od milion godišnje. U intervjuu za Foks Njuz prošle nedelje Miler je izrazio želju da masovne deportacije počnu što je pre moguće.

- Počinju na dan inauguracije, čim položi zakletvu - rekao je.

Njegovi predlozi za drugi Trampov mandat uključuju ne samo masovne deportacije, nego i agresivne akcije protiv imigracijskih programa koji pružaju pravnu zaštitu određenim grupama, poput izbeglica i onih koji traže azil. Jedan od najekstremnijih aspekata imigracijske politike koju je predložio bilo je pozivanje na Zakon o strancima neprijateljima iz 1798. godine. Taj zakon, koji je prvobitno bio namenjen za suočavanje s pretnjama iz inostranstva tokom rata s Francuskom, koristio bi se u modernom kontekstu za ciljanu deportaciju članova bandi i kartela. Miler je predložio da se zakon iskoristi kako bi se zakonodavno opravdala masovna deportacija onih koji predstavljaju pretnju nacionalnoj sigurnosti, uključujući imigrante povezane s kriminalnim organizacijama.

U intervjuu za Njujork Tajms prošle godine Miler je takođe izjavio da želi da tokom drugog Trampovog mandata vojska sagradi pritvorske centre za smeštaj imigranata koji su uhapšeni i suočeni s deportacijom, što je slično ideji o "koncentracijskim logorima" koju je predložio Tomas Homan, bivši direktor Agencije za granice i imigraciju, kojem je Tramp u novoj administraciji poverio sektor nadzora i sigurnosti granica. Novi kampovi verovatno bi bili sagrađeni "na otvorenom zemljištu u Teksasu blizu granice", rekao je Miler za Tajms.

Tokom prvog mandata Tramp je i te kako koristio izvršne naredbe za sprovođenje imigracijske politike. Mnogi od tih poteza bili su osporavani na sudovima, a Miler je priznao da će se nešto slično verovatno ponoviti i u drugom Trampovom mandatu. Milerov povratak na visoku političku poziciju u Beloj kući jasan je pokazatelj da Trampova predanost ovim kontroverznim i radikalnim imigracijskim merama ostaje čvrsta i nepokolebljiva.

Miller je odrastao u Santa Moniki u Kaliforniji kao sin jevrejskih demokrata, ali u trenutka kada je krenu u srednju školu, postao je odlučan konzervativac.

- Išao je u vrlo liberalnu školu gde su štreberi bili popularni, a on je bio tip kog niko nije voleo - rekla je za New Yorker Megan Hili, jedna od njegovih školskih drugarica.

Njegove antiimigracijske stavove oblikovali su, između ostalog, teroristički napadi 11. septembra 2001. godine, koji su se dogodili dok je bio učenik trećeg razreda srednje škole. Dok je studirao političke nauke na Univerzitetu Djuk, postao je poznat po radikalnim konzervativnim stavovima koji su uključivali otvoreno protivljenje imigrantima i kritiku leve političke orijentacije u obrazovnim institucijama. Bio je poznat po tome što je organizovao događaje pod nazivom "Nedelja svesti o islamofašizmu" i često gostovao u konzervativnim medijima gde je isticao svoje stavove.

"Amerika bez svoje kulture je kao telo bez duše. Međutim, mnogi današnji mladi vide Ameriku samo kao mesto susreta kultura drugih nacija", napisao je u jednoj od svojih kolumni.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji/ Prenela: T.M.)