Batut, Foto: KURIR TELEVIZIJA

opasnost po zdravlje

Pedijatar upozorava! Opaka bolest se ne smiruje, 3 bebe preminule: Zaraza se širi Srbijom, deci mogu da puknu creva

Komplikacije mogu biti teške po zdravlje!

Objavljeno: 11.11.2024. 20:33h > 21:46h

Broj obolelih od velikog kašlja, odnosno pertusisa, nastavio je trend iz septembra i nastavio da raste i u oktobru, kada je ova bolest za mesec dana dijagnostikovana kod još 18 osoba, pokazuje najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", po kom je od ove bolesti preminula još jedna beba starosti do tri meseca, i to je treća preminula beba u ovoj godini.

Kako se navodi u izveštaju, od početka 2024. godine a zaključno sa 31. oktobrom prijavljena su tri smrtna ishoda uzrokovana pertusisom kod nevakcinisane dece uzrasta do tri meseca. U prethodnom izveštaju, koji se odnosio na period do 30. septembra, navedeno je da su od početka godine prijavljena dva smrtna ishoda kod nevakcinisane dece u istom uzrastu.

Nema mesta panici

Pedijatar Saša Milićević, za "Blic uživo" govorio je o velikom kašlju i naveo da nema potrebe da se pravi panika i da ljudi brinu, ali oprez je svakako neophodan.

Batutfoto: Dado Đilas / Zorana Jevtić

Mislim da nemamo razloga za brigu, ali jedna vrsta opreza je svakom slučaju neophodna, jer taj veliki kašalj, odnosno pertusis jedna bolest koja je dosta zarazna, prilično zarazna, i to bakterijska. Uglavnom su ti simptomi kašlja izazvani u dečjoj populaciji, virusima različitim. Međutim, ovo je bakterija Bordetella pertussis. To su dve bakterije, jedna je ta Bordetella pertussis, druga je Bordetella parapertussis, ali stepen prenosa je sličan kao kod virusa. Dakle, vrlo, vrlo zarazna bolest koja, nažalost, nije iskorenjena. Mnogi ljudi kažu, pa zar ta bolest još postoji? Nažalost, postoji. Još u devetom veku su arapski lekari otkrili ovo oboljenje i ta bolest je stalno tu. Prosto je čak i izgubila neki svoj ritam javljanja, neku sezonu. To važi ne samo za tu bolest, već za mnoge druge. Nema više sezone da možete znati otprilike kada možete da očekujete - naveo je doktor Milićević.

Vakcina - najbolja prevencija

Doktor navodi da vakcina nije potpuna zaštita, ali je svakako najbolja prevencija.

- Vakcina štiti 10 do 15 godina. Međutim, to je upravo onaj period kada je taj mali pacijent najugroženiji. Jer kod velikih, kod odraslih i kod starije dece, veliki kašalj retko kada izaziva komplikacije, retko kada dovodi do smrtnog ishoda. Nego upravo u ovom najmlađem uzrastu kada ta vakcina i treba da deluje. Dakle, idealno je da dete primi vakcinu, onda će biti zaštićeno. Jer dete može biti i od strane majke zaraženo, može od bilo koga ko dođe kada se beba rodi, svi hoće da dođu da vide bebu. Daje se sa navršena dva meseca.

Zašto se ne vakcinišu?

Vakcinacijafoto: Zorana Jevtić

Veliki kašalj može ostaviti i brojne posledice, deca mogu nakon bolesti dobiti i kilu.

- Ljudi su nekako, prosto, izgubili poverenje u vakcinu. Sama reč vakcina kod mnogih roditelja izaziva, da kažem, "alergiju", da se izrazim stručno. Ljudi imaju taj neki strah, prosto, neopravdan. Međutim, vidimo da sad zapravo dolazimo u situaciju da ovi mali pacijenti koji su, nažalost, preminuli, nisu bili zaštićeni vakcinom. A najveća opasnost zapravo preti i drugoj deci, tog najmlađeg uzrasta, obično od prve do pete godine, koji nisu vakcinisani ili koji nisu potpuno vakcinisani. Takvi roditelji, da kažem, imaju razloga za brigu, zato što ta klica prosto traži nevakcinisanog pacijenta koji nema antitela, jer ta antitela zapravo se bore protiv bakterije. Ako neko nema antitela, on je zaista tu ugrožen i preti opasnost da se pojavi ne samo bolest, nego komplikacije, u smislu zapaljenja pluća, zapaljenja uha, nekad čak zapaljenja moždanih ovojnica. Drugo, nekad od velikog kašlja deca dobiju kilu, odnosno herniju. Nekad čak dođe do pucanja creva, mada relativno retko, ali čitav niz komplikacija i zapravo mogu da se izbegnu. Ako je dete primilo vakcinu, onda su komplikacije retke - kazao je on.

Doktor napominje da ljudi moraju da veruju svom pedijatru i kako kaže, niko nije zlonameran i ne predlaže nešto što može da bude štetno.

- Dok ne budemo postigli taj imunološki prag od 95%, mi ćemo biti pod tom presijom tih virusa i bićemo u riziku da se neka epidemija razvije.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)