Danas je Dan primirja! U srbiji je državni praznik, a evo šta se tačno slavi i ko, pored nas, obeležava ovaj datum

Širom sveta 11. novembra obeležava se dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu, 1918. godine, koji je poznatiji kao Dan primirja. Ovaj dan se proslavlja širom sveta kao sećanje na kraj krvavog i mukotrpnog rata i u Srbiji od 2012. godine ima status državnog praznika

Zašto je Natalijina ramonda simbol Dana primirja?

Dan primirja se u Srbiji se obeležava uz nošenje bedža koji je kombinaciju Ordena albanske spomenice i Natalijine ramonde koji nosi ime po kraljici Nataliji Obrenović. Poznat je i kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije može da oživi, što simbolizuje uzdizanje srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

Primirje u Prvom svetskom ratu potpisano u Fošovom vagonu

Prvi svetski rat je trajao četiri godine i do tada je bio najveći u istoriji, a primirje između Centralnih i sila Antante potpisano je 11. novembra 1918. godine u 11 sati.

Na jednoj strani (Centralne sile) borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, (sile Antante) su bile Rusija, Francuska i Velika Britanija. Primirje u Prvom svetskom ratu je potpisano u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Dokument koji je uglavnom sastavio Foš, u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.

U enciklopediji “Britannica” se navodi da su Nemci taj događaj doživeli kao da im je „zabijen nož u leđa", jer su potpisali primirje, a nisu poraženi na bojnom polju. Veruje se da su ovo razočarenje i odredbe o takozvanoj reparaciji bile osnova za nemačko nezadovoljstvo i uvod u Drugi svetski rat.

Srbija je pretrpela ogromne gubitke, izgubljeno oko 30 odsto stanovništva

Srbija je u tom ratu imala strahovite gubitke. Izgubljeno je više od 50 odsto muškog i oko 30 odsto ukupnog stanovništva (1.247.435 ljudi). Beograd, koji je dugo bio na prvoj liniji fronta, početkom Prvog svetskog rata imao je, po procenama, oko 90 hiljada stanovnika, a kraj rata dočekao je sa svega oko 10 hiljada. Beograd je bio poprište prve bitke u Velikom ratu i najviše je rušen i najžešće branjen grad u Evropi.

Kako se 11. novembar obeležava u svetu

Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Francuske, gde je nacionalni praznik, ali i Velike Britanije, Italije, Rusije, SAD...

U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata.

U Srbiji je Dan primirja od 2012. godine državni praznik

U Britaniji i zemljama Komonvelta običaj je da se u 11 sati žrtvama oda počast minutom ćutanja u vreme kad je primirje 1918. stupilo na snagu. Praznik se naziva Dan sećanja ili Dan primirja, a u Velikoj Britaniji se obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919.

Tada je kralj Džordž Peti tražio da čitava zemlja stane na dva minuta kako bi se odala počast žrtvama. Danas se tog dana prisećaju i stradalih u ostalim ratovima - u Zalivu, na Foklandima ili u Iraku i Avganistanu.

Krvavi crveni cvet maka

Simbol ovog praznika u Velikoj Britaniji je crveni cvet maka, koji raste na nekadašnjim bojnim poljima - u Belgiji i na severu Francuske. Ovaj cvet se pominje u ratnoj poemi Na poljima Flandrije, kanadskog pisca Džona Mekrea.

Na razorenim i opustelim poljima - gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništen - prvi je nikao krvavo crveni mak.

U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana.

Kako se obeležava Dan primirja u Srbiji?

Dan primirja je državni praznik i obeležava se neradno - ne rade državni organi i pojedine firme, a deca su ove godine na jesenjem raspust koji je počeo 9. novembra i traje do 12. novembra.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela: J.N.)