Marko Nikolić progovorio o užasima rata i rusko-srpskom bratstvu: Ovo ne može da izbaci iz glave...

Srpski trener Marko Nikolić je ovih dana na udaru fudbalske javnosti u Rusiji, pošto je njegov CSKA poražen od Spartaka u moskovskom derbiju.

Ipak, njemu boravak u bratskoj Rusiji prija, o čemu je govorio u opširnom intervjuu za tamošnji "Čempionat".

Pričao je Nikolić o odnosu između Rusa i Srba i tome šta se promenilo u Rusiji u odnosu na njegov prvi boravak u toj zemlji?

- Osim komplikacija sa letovima, ništa se nije promenilo. Ipak, nije me briga, haha. Let Moskva-Beograd postoji. Letim bez problema. Jedino što je ranije bilo pet-šest letova dnevno, sada ih ima tri-četiri. Pa, ranije sam mogao da kupim kartu istog dana, ali sada Rusi koriste ovaj let da stignu u Evropu, tako da morate da kupite kartu 10-15 dana unapred. A život u Moskvi je sjajan. Porodica je već dva-tri puta dolazila. Ne bih doveo svoju ženu i ćerku ovde da sam osetio da postoji opasnost.

Odgovara mu prijateljska atmosfera.

- Jasna mi je slovenska duša - i sam sam Sloven. Upoznat sam sa ruskom kulturom, znam dosta tradicija. Uvek sam zainteresovan da naučim nešto novo. Pre meča se stručno osoblje uvek okupi na čaju – sedimo sat-dva i razgovaramo o svemu osim o fudbalu. Pričamo o ruskom jeziku, kulturi, Srbiji, životu. Jedino na šta sam morao da se naviknem je promena raspoloženja ljudi između oktobra i aprila. Zimi raspoloženje ljudi jako pada. Naravno, ovo mi je razumljivo, ali u fudbalu to ne možete, haha.

Vladimir Ivić je bio impresioniran čistoćom ruskih gradova.

- Nesumnjivo. Ali ovo je bio njegov prvi put da radi u Rusiji. Više se ne čudim tome. Svako ko dođe u Rusiju obraća pažnju na ovu čistoću. Osećam veliku bliskost sa ruskim narodom, jer sam Srbin. Reći ću više – u Srbiji se to mnogo jače oseća. Ako dođete u Beograd i tamo ljudi čuju ruski govor, odmah će vas pozvati kod njih na piće ili meze. Tako je u Srbiji, tamo je na drugom nivou. U Rusiji to nije slučaj. Mada sam u poslednje vreme ovde sve više osećao ovo bratstvo. Kada sam radio u Lokomotivi, to uopšte nisam osećao. Tako je u Srbiji oduvek bilo. S kolena na koleno prenosi se da je Rusija bratski narod. Rusija i Srbija su međusobno uticale na kulturu, bilo je mnogo ratova gde smo bili na istoj strani. Možda nema racionalnog razloga, 99% Srba nikada nije bilo u Rusiji, ali jednostavno jeste.

Ruski fudbal trpi sankcije. Nikolić zna kako je to.

- Ne bavim se politikom, ali na sportski način, to su doživeli i Srbi – od 1992. do 1996. godine. Reprezentacija Jugoslavije je bila luda, spremala se za Evro - izbačeni smo, Danska nas je zamenila i osvojila turnir. Te četiri godine bile su sportska noćna mora za naciju. Imali smo ludi tim i u košarci. Imao sam tada 15-16 godina, ali se dobro sećam svega. Znam da su u Rusiji „devedesete“ oznaka za čitavu epohu. Imamo isto, imali smo svoje "devedesete". Mislim da smo imali i gore.

Govorio je Nikolić kako ga je rat ojačao.

- Prvi, drugi, treći rat. Svake dve godine je bio rat. Postojao je osećaj velike nepravde, bili smo sami, okruženi neprijateljima. Nije bilo ni svetla, ni benzina, ni hrane. Ali ovo je jedan od glavnih razloga zašto je Balkan tako dobar u sportu. Naš karakter je prejak. Ljudi se čude da imamo toliki broj fudbalera, tenisera, vaterpolista, košarkaša, rukometaša. Jer sportu odgovara karakter onih koji su odrastali u ratu.

Setio se tragične situacije koja se dogodila tokom bombardovanja 1999.

- Svakako. Bilo je mnogo situacija. Najviše mi se zaglavila u glavi situacija, kada sam imao kuma čiji je otac radio u televizijskom centru. Bio je 23. april 1999. godine kada je na Beograd bačeno mnogo bombi. Bila je noć, nije bilo struje. A onda se nakratko pojavi, pali se mali televizor. A na vestima pokazuju da je bombardovana zgrada televizijskog centra. A na snimku vidim svoje kumče, koji je dotrčao tamo jer mu je tata radio. Nažalost, njegov otac je umro te noći. Ali šta da se radi? Ovo je život.

Bonus video:

(Espreso sport)