Stanodavac iz pakla prevario slepi par: Izdao im rupu u Borči, punu smeća i buba, ovo je njihova priča

Hristina ima 31 godinu i pre nešto više od godinu dana doselila se u Beograd iz Kragujevca, zbog većih mogućnosti koje glavni grad pruža za samostalan život i kretanje slepih osoba. Tu je upoznala i svog sadašnjeg verenika, s kojim se odlučila na zajednički život.

Prvi veliki test na koji su naišli bio je pronalazak stana u kojem bi se skrasili.

Naime, kako je ispričala Hristina, posle kratkotrajnog života u malom stanu u Zemunu poželeli su nešto veći prostor i javili se na oglas za stan koji se izdavao u Borči. Stanodavac je od početka bio upoznat da su oboje slepi i insistirao da dođu sami i upoznaju stan, iako su Hristina i njen verenik najavili da će s njima pomoći prijateljica.

Ipak, mladi par je popustio navaljivanju stanodavca koji je obećao da će ih sačekati na autobuskoj stanici i dovesti do lokacije, što je i učinio. Kada su stigli u stan, Hristina je mogla da zaključi da je prostran i da im odgovara, kao i cena.

Dali depozit, ugovorili sve, a onda je usledio šok

U prostoru su se i dalje nalazile stvari vlasnika, ali u kojoj količini i u kakvom je sve stanju Hristina nije znala, jer kako kaže, nije mogla da opipa baš sve podove. Vlasnik ih je tog dana obavestio da u spavaćoj sobi ne radi luster, ali da će doći to da popravi.

Dogovor o zakupu je "pao" na licu mesta, par je dao depozit od 250 evra uz dogovor da stanodavac iseli svoje stvari do nedelje 6. oktobra i popravi luster u spavaćoj sobi.

Kada su se Hristina i njen verenik pojavili sa svojim stvarima dogovorenog datuma, saznali su da vlasnikove stvari ne samo da nisu iznete, već da zbog loših instalacija svetlo ne radi ni u jednoj prostoriji.

Pokušaji da priključe lampe i druge uređaje u struju dovodio je do iskakanja osigurača, tako da je na kraju prestala da radi i struja u kupatilu, a oni ostali bez tople vode.

- U ponedeljak uveče, već izgladneli i izmučeni u tom stanu, sami, bez hrane i tople vode, došla je moja majka. Srela se s njim, jer je i on došao neposredno pre nje da navodno reši probleme. Doneo je još piva koje je ispijao i tako pripit nameštao i kvario osigurače. Majka mi je tada rekla da je stan deponija, prepun buba, njegovog đubreta i štroke i da moramo da odemo odatle - priseća se sagovornica portala N1.

Vlasniku stana su poručili da se vrati ujutro s novcem koji su mu dali za depozit i prvu kiriju, ukupno 500 evra, a da će oni napustiti stan u kojem su sve ukupno proveli 40 sati.

Međutim, ujutro stanodavca nije bilo, nije odgovarao ni na pozive ni na poruke, a Hristina je napustila neuslovan smeštaj. Ona i njen verenik ostali su ne samo bez novca, već i bez veš mašine koju su preselili, ali koju ne mogu da uzmu jer je stan zaključan, a vlasnik se ne javlja.

Od prevare više iznenađuje ponašanje nadležnih

Hristina veruje da je stanodavac hteo da zloupotrebi invaliditet koji imaju i "poturi" im stan u izuzetno lošem stanju. Međutim, više od prevare iznenadila ju je reakcija nadležnih.

Kada je u ponedeljak uveče 6. oktobra pozvala 192 i policijskom službeniku objasnila o čemu se radi, prekorena je zašto zauzima tu liniju uz reči "da li kada je boli zub zove hitnu pomoć ili ide kod stomatologa". Dobila je i pouku da niko njoj nije opljačkao 500 evra, nego je ih je ona sama dala.

Slepi i slabovidi bez posla

Hristina je do svoje 19. godine bila slabovida i mogla je da vidi, ali je njena bolest progresivna i sada joj je ostalo tek toliko vida da razlikuje svetlo i tamu. Tako je i uočila da sijalice i struja u stanu ne rade.

U Beograd se preselila iz Kragujevca jer je shvatila da u velikom gradu ima više šansi za samostalan život, ali i zbog stavova okoline o slepima. Međutim, iako je u Beogradu na ulici niko ne opominje što ide sama i ne podseća da treba da sedi kući pošto je slepa, posao nije uspela da nađe.

U tom smislu situacija je ista u bilo kom mestu u Srbiji. Posla je malo i to uglavnom pri savezima slepih i slabovidih ili u drugim sličnim organizacijama, kaže Hristina.

(Espreso/N1/DČ)