Ko je zapravo Legija? Njegov život je pravi krimi film: Tek posle ubistva premijera se saznala šok istina

Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), jedan je od dvojice ljudi koji su osuđeni na 40 godina zatvora za ubistvo premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Legija je označen kao organizator, a Zvezdan Jovanović Zveki kao direktni izvršilac atentata. Jovanović je posle 13 dana uhapšen u akciji "Sablja", a Legija se predao posle 14 meseci skrivanja.

Sve to dokumentovano je u seriji "Sablja", koja prati dešavanja nakon ubistva premijera Srbije, u kojoj se prikazuje učešće pojedinaca iz JSO i Zemunskog klana, koji su u sprezi radili, i izvršili, atentat na predsednika srpske Vlade.

Kako se predao Legija?

Ukupno 14 meseci je prošlo od atentata na Đinđića, kada je Milorad Ulemek Legija odlučio da se preda. Na zidu kuće u kojoj se skrivao pisao je grafit “Gde si Legija”.

On je 2. maja 2004. godine oko 21 sat izašao iz svoje kuće u ulici Ilije Stojadinovića u Filmskom gradu i ukazao se pred pripadnicima Žandarmerije.

- Prvooptuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića bio je, po preporuci dvojice funkcionera MUP, od ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića 12. marta prošle godine, sve vreme u svojoj kući gde se u nedelju i predao - izjavio je u danima nakon Legijine predaje njegov advokat Slobodan Milivojević, nakon što ga je po prvi put od hapšenja posetio u Centralnom zatvoru u Beogradu.

Međutim, nisu svi verovali u ovu verziju priče. Rajko Danilović, tadašnji advokat porodice Đinđić, i Ljubiša Kesić, šef pravnog tima Centra za modernu politiku, izjavili su svojevremeno da "zaista treba biti naivan pa poverovati“ da se prvooptuženi za ubistvo premijera 14 meseci krio u svojoj kući.

Bivši potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović izjavio je da je kuća Milorada Lukovića Legije nakon ubistva premijera Đinđića pretresana više puta.

Gde su pripadnici ozloglašenog Zemunskog klana danas, čitajte u našoj posebnoj vesti.

Ko je Legija

Bivši je komandant JSO i pripadnik Srpske dobrovoljačke garde (SDG). Završio je 1985. godine kurs za auto-mehaničara pri tadašnjem Metalskom obrazovnom centru Narodnog Univerziteta Novi Beograd.

Još od rane mladosti bio je problematičan, a nakon neuspele pljačke 1985. pobegao je u Francusku i pristupio francuskoj Legiji stranaca, po kojoj je i dobio je nadimak "Legija". Tu je ostao 6 godina, pa se priključio SDG, gde je unapređen u jednog od zapovednika garde, a onda je 1996, po njenom raspuštanju, stupio u Jedinicu za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, koja je poznatija kao Crvene beretke.

U to vreme je umesto porodičnog imena Ulemek počeo da koristi prezime svoje prve supruge Luković. Na ime Luković Milorad je posedovao diplomatski pasoš tadašnje SRJ. Dve godine od priključenja postao je komandant Crvenih beretki, a tokom rata na Kosovu komandovao je Crvenim beretkama na terenu.

Đinđićevo ubistvo nije jedino za koje je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora, već je na isti period osuđen i zbog:

Umešanosti u ubistvo četiri zvaničnika SPO, neuspelog atentata na Vuka Draškovića

Ubistvo Ivana Stambolića

Ubistava 17 lica u procesu protiv Zemunskog klana

Šta piše u presudi?

U optužnici za ubistvo Đinđića, tvrdilo se da su dvanaestorica optuženih ubili premijera sa tada pokojnim Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom.

Prema presudi koja je potvrđena 2009. godine, Legija je organizovao atentat, Jovanović je bio neposredni izvršitelj, a obojica su osuđeni i za pokušaj ubistva Milana Veruovića, šefa obezbeđenja premijera, kao i za udruživanje radi protivustavne delatnosti.

Motiv atentata je bio zaustavljanje borbe protiv organizovanog kriminala i sprečavanje otkrivanja zločina u kojima su pripadnici grupe bili umešani.

Nata Mesarović, tadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda, je u obrazloženju presude navela da su se oni isključivo plašili "za svoje sopstvene interese". Mesarović je obrazlažući presudu rekla i da su Ulemek i Spasojević doneli odluku da se ubije premijer.

Traži prevremeno puštanje na slobodu

Kako su ranije naveli iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Ulemeku je omogućeno godinama unazad da boravi tri puta dnevno van sobe i to - po dva sata napolju, dva sata u teretani i dva sata tokom društveno-sportskih aktivnosti.

Ono što je novo jeste da je osuđeno lice Ulemek od početka prošle godine i radno angažovano, i u tim aktivnostima provodi dodatnih sat vremena van sobe tako da je i u tom smislu došlo do napredovanja u tretmanu. Znači, ukoliko želi, osuđeni Ulemek može da boravi van sobe u kojoj je smešten 7 sati dnevno - navode iz Uprave.

Prema njihovim rečima, osuđeni Ulemek svaki boravak van sobe provodi u društvu i interakciji sa jednim, dva ili tri osuđena lica. Ima omogućeno 16 poziva mesečno u trajanju od 15 minuta, pohađa likovnu sekciju i ide u teretanu.

Tokom izdržavanja zatvorske kazne, Ulemek je napisao 24 knjige.

Nedavno je zatražio od suda da bude pušten na uslovnu slobodu. Pre godinu dana je štrajkovao u Zabeli jer, kako je tvrdio: nije mu omogućeno pravo na napredovanje u tretmanu i tražio je pravo na bračne posete.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Espreso Hronika)