Prvi je predsednik koji je osuđen, od svog imena je napravio milione: Trampov put ka Beloj kući je bio unikatan!

U proteklih devet godina, bivši i možda i budući predsednik SAD Donald Tramp, preoblikovao je Republikansku partiju u zemlji koja je sve polarizovanija.

Posle izbora 2020. godine, proglašenje pobede demokrate Džoa Bajdena je trebalo da označi kraj. Ali, u tom trenutku Donald Tramp, 45. predsednik SAD, nije bio spreman za prizna poraz.

“Ako prebrojite legalne glasove, ja sam lako dobio izbore. Ako brojite ilegalne glasove, onda oni mogu da pokradu izbore”, rekao je tada Tramp.

Tramp je 6. januara 2021. pozvao svoje pristalice da spreče Kongres da potvrdi rezultate izbora.

“Borićemo se svom snagom. Ako se ne borimo tako, nećemo više imati državu”.

I onda se desila scena koja je do tada bila nezamisliva u Americi, a sve to je kasnije dovelo do Trampovog opoziva. Odbijanje da prihvati “ne” kao odgovor bilo je u skladu sa njegovom imidžom čoveka koji odbacuje konvencionalno.

“On je čovek koji beskrajno veruje u svoju intuiciju”, ocenjuje Ras Bjuetner, istraživački novinar Njujork tajmsa.

Bjuetner i Suzen Kreg su istraživački novinari Njujork tajmsa i koautori knjige “Srećni gubitnici” koja kritički govori o tome kako Tramp sebe prikazuje kao milijardera koji je sve sam postigao.

“Od ranih 80-ih nije verovao ljudima koji su za nešto stručni, uvek ih je nadglasavao kako bi na kraju ispalo onako kako on želi”, ističe Bjuetner.

Na Trampovim zgradama nalazi se njegovo ime, ispisano velikim zlatnim slovima, što je još jedan pokazatelj njegove ambicije i samopromocije.

“Kada je dao intervju za Njujork tajms, rekao je da ima 200 miliona dolara, a ta cifra je porasla na oko milijardu dolara kada je deceniju kasnije dao intervju za emisiju “60 minuta”, podseća Suzen Kreg.

Tramp je usavršio kako da privuče pažnju i napravi brend od sposobnosti da postigne dogovor. Od licenciranja svog imena napravio je milione.

Ali, iza kulisa je bilo problema.

Njegove kompanije su šest puta proglasile bankrot. Njegove kockarnice su gubile novac i zatvarane su.

On se vratio na scenu uz pomoći rijaliti šoua “Šegrt”, koji je bio uvertira za njegovu do sada najveću ulogu - kada je objavio kandidaturu.

“Dame i gospodo, objavljujem da ću se kandidovati za predsednika SAD kako bih našu zemlju učinio ponovo velikom”, rekao je Tramp 2015. godine.

Beskompromisan i bez ustručavanja, Tramp je bio nacioanalistički kandidat koji je polarizovao društvo.

“Kada Meksiko pošalje ljude ovamo, ne šalje one najbolje. Oni unose drogu, čine krivična dela, oni su silovatelji. Neki su, pretpostavljam, i dobri ljudi”.

Dok je bio predsednik, Tramp je imenovao troje sudija Vrhovnog suda koji su kasnije pomogli da se ukine federalna zaštita prava na abortus.

Početkom 2020. godine, Tramp je bio na ispitu zbog pandemije kovida.

Ubrzao je razvoj vakcina koje su spasile mnoge živote, ali je istovremeno davao i izjave poput one da naučnici proučavaju može li izbeljivač da ubije virus.

Do novembra 2020. od kovida je umrlo više od 230.000 Amerikanaca, a izbore je dobio demokrata Džo Bajden.

Kada je sišao s vlasti, Tramp se suočio sa brojnim optužnicama i prvi je američki predsednik koji je pravosnažno osuđen za krivično delo.

Uprkos tome, njegova popularnost je sada veća nego ikad.

Ove godine je preživeo dva atentata, što mu je dodatno ojačalo vezu sa pristalicama.

“Bog ima plan za Trampa, sačuvao ga je sa razlogom i sa nekom svrhom. Nadam se da je to da bude 47. predsednik Amerike”, kaže Pem Smit, pristalica Donalda Trampa.

Otkako je Donald Tramp ušao u američku politiku, ona više nikada neće biti ista.

Čovek koji je koautor knjige “Umetnost povratka” možda sprema najveći u američkoj istoriji.

Bonus video:

(Espreso/ Glas Amerike/ Prenela: T.M.)