Danas kažu da je preslikan Legija, a devedesetih ga je 3 puta gledao u oči: O šok poznanstvu je brujao Beograd

U subotu 2. novembra emitovana je prva epizoda serije "Sablja" koju je domaća, posle nekoliko odlaganja, nestrpljivo čekala.

Serija će kroz osam epizoda pratiti i opisati događaje iz naše recentne prošlosti - smrt premijera i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine. Mnogi od junaka zasnovani su na stvarnim ličnostima, ali ima i fiktivnih likova, poput policijskih inspektora. Glavnu ulogu poneo je Dragan Mićanović, Milorada Ulemeka Legiju tumači Sergej Trifunović, što mnogi navode kao sve samo ne kao slučajnost.

Da stvar bude intrigantnija, Trifunović i Legija se lično poznaju, o čemu je i glumac sam govorio. Sergej Trifunović je jednom prilikom na Tviteru, na opasku da mu je Legija bio "ortak", odgovorio da ga je sreo svega tri puta u životu, a svedočenje Sergeja Trifunovića o poznanstvu s Legijom objavljeno je na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih".

Priču Sergeja Trifunovića o poznanstvu s Legijom prenosimo u celosti:

"Legiju sam upoznao '98. tako što sam dobio da igram u nekom slovenačko-francuskom filmu lika koji je bio u Legiji stranaca. Drugarica mi je predložila da može da me upozna sa nekim Cemom koji je bio u Legiji stranaca. On je vrlo rado pristao da mi pomogne. Zakazao je sastanak u kafiću 'Okno' u Ruzveltovoj. Ja sam tamo poneo knjigu od 400 strana, po kojoj je trebalo da bude snimljen film i poneo sam scenario. Ta knjiga, kao i scenario, bili su zapravo raskupusani odštampani papiri koje sam ja nosio u fasciklama. Dok sam se približavao kafiću, vidim crni mercedes džip i četiri namrgođena tipa pored auta koji izgledaju kao braća rođena. Onda pogledam prekoputa ulice i kao ogledalo: još jedan takav crni džip sa još četiri gotovo identična tipa. Svi su oni videli da dolazim i samo su klimnuli glavom kao da mi daju dozvolu da uđem."

"Ulazim u kafić, a onda scena kao iz filma, prepun lokal, a mrtva tišina. Čuje se samo neka tiha muzika. Prilazi mi konobar i pokaže da krenem za njim. Prolazimo pored dva tipa koji nam dozvoljavaju da idemo dalje. Dolazimo do stola gde sede trojica i dogovaraju se nešto poverljivo. Svi nose spitfajerke. Od te trojice, dvojica su ogromna, a treći je nešto manji od njih i izgleda kao Zagor, rekao bih lep čovek. Ja gledam i razmišljam koji je od njih trojice čovek koga ja tražim, i tipujem na jednog najvećeg, najglavatijeg, sa debelim vratom. Ali nije bio taj. U tom trenutku ovaj što liči na Zagora vrti na stolu paklu cigara i kaže tiho ovoj dvojici rmpalija: 'Dobro, ajde...' I nestaše ova dva lika! Ja ukapiram da je on čovek koga tražim."

"Ostanemo sami i on kaže: 'Šta ti treba?' Ja mu ispričam sve, dam mu knjigu i scenario. On je sve to uzeo da pročita i kaže: 'Piši moj telefon', ja ga pitam: 'Jesi siguran? On kaže: 'Da, zapiši...' I da mi svoj mobilni koji sam zapamtio napamet i znam ga i dan-danas. Pošto je to bilo vreme kada nisam furao mobilni, pa sam pamtio napamet brojeve. Čujemo se posle sedam dana i kaže da je pročitao i da mi je ostavio tekst na portirnici Ateljea kako smo se dogovorili. Kad sam došao tamo, kažu mi da je došao čovek sa crnim džipom i da mi je ostavio ono. Ja pogledam, a on je frajer ukoričio onaj kupus koji sam mu dao, da bi lakše mogao da čita. Pročitao je i knjigu i scenario. Posle toga smo se opet sastali i pričali o Legiji stranaca, što mi je bilo potrebno za ulogu u filmu."

"Sledeći put sam Legiju video 5. oktobra. On se već ranije povukao sa Kosova i ratnih dejstava kako bi čuvao Miloševića, i faktički mu bio lično obezbeđenje. Kad su ušli u Aberdarevu i krenuli hamerima na nas, ja sam znao već ko su ti ljudi. I kad smo zalegali po ulici, tada sam se prilično oprostio sa životom. Posle deset dana sam ga nazvao i rekao mu: 'Hvala generale što nas niste izgazili kao go*na'. On kaže: 'Prvo i prvo, ja nisam general, ja sam pukovnik. Drugo, nemoj ti mnogo da veruješ toj vašoj dosovskoj štampi'. Kažem ja: 'Mani me tih markera, nisam ja dosovac'. Sledeći put kad sam ga video, rekao sam mu: 'Brate, vi kad ste izleteli, ja sam mislio da smo mi gotovi'. Kaže on: 'Na koga ja da pucam? Ono su sve moji ortaci'."

"Treće moje viđanje sa Legijom odigralo se one čuvene zloglasne noći u klubu 'Stupica'. Ali tome je prethodio jedan drugi događaj, naime, Ballantines je pravio veče koje se zvalo 'Kocka leda za jedan osmeh'. To su počeci mojih humanitarnih radova. Oni doniraju alkohol u neograničenim količinama, a plaća se led. Oni pozovu neku poznatu ličnost koja će da bude domaćin i da privuče donatore. Pre mene bili su Jelisaveta Karađorđević i Saša Đorđević, ja sam bio treći. Domaćin je imao zadatak da izabere mesto gde će da se održi to, bend koji će da svira i da sastavi spisak gostiju. Novac se skupljao za neku bolesnu devojčicu. Ja sam odabrao Konak kneginje Ljubice, Magnus bend i sastavio spisak gostiju među kojima su bili: Zoran Đinđić, Vlade Divac, Saša Danilović, Niša Saveljić, Madlena Janković Cepter... Svi ti ljudi za koje sam pretpostavio da imaju novac koji mogu da doniraju, a neki od njih su i moji prijatelji. Bio je još jedan spisak koga ne želiš da pozoveš i na tom spisku je bilo samo jedno ime: Čedomir Jovanović. Na njega sam u to vreme bio ljut zato što nije heo da legendarnom glumcu Vlasti Velisavljeviću da dozvolu za pecanje."

Bonus video:

(Espreso / Mondo/ Prenela:M.S.)