Sutra obavezno treba da pojedete jednu stvar, veruje se da će vam doneti... Slavimo sveca koji je lečio bolesne!

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju Svetog Averkija Jerapoljskog.

Sveti Averkije Jerapoljski je bio episkop u gradu Jerapolju u Frigiji (današnja Turska). U njemu beše ogromna većina neznabožaca, a sv. Averkije upravljaše svojim malobrojnim stadom tugujući u srcu zbog tolikog mnoštva neznabožaca, idolopoklonika, i moleći se prilježno Bogu, da ih Bog obrati svetlosti istine.

U vreme jednog šumnog praznovanja idolskog, raspali se Averkije revnošću Božjom, pa uđe u hram idolski, i polupa sve idole. Kada ga razjareni neznabošci htedoše ubiti, u tom trenutku pripadoše Božjem čoveku tri besna mladića bacajući penu i urlajući, i Božji čovek izgna iz njih demone, i mladići postaše zdravi i mirni. Videvši to neznabošci obratiše svoj gnev u divljenje Hristovome čudotvorcu, i odmah 500 njih primiše krštenje. Malo po malo i ceo grad Jerapolj poverova u Hrista i krsti se.

Antipat oblasti te Publije imaše majku slepu. Averkije joj molitvom povrati vid, te poverovaše u Hrista Publije i majka njegova i množina drugih ljudi. Pod starost bi sv. Averkije pozvat u Rim, gde isceli poludelu carevu kćer. Nekoliko puta javljaše se Gospod Hristos Svome vernom sledbeniku. Ljudi izbliza i izdaleka hodiše k njemu za čudotvornu pomoć pri neizlečivim mukama.

Vremenom je ceo Jerapolj primio hrišćansku veru, zahvaljujući mnogim čudima koje je Averkije izvodio. Vratio je vid slepoj majci jednog gradskog zvaničnika, što je dodatno učvrstilo veru tamnošnjeg naroda u hrišćanstvo.

Kada je iscelio nekog kneza od nečistog duha, ovaj je hteo da mu pokloni deset kila zlata. Svetitelj ne primi zlato, nego pokaza knezu ječmeni hleb i reče: Oni koji se hrane ovakvim hlebom gledaju na zlato kao na blato!

Na tragu ovog predanja vernici danas imaju običaj da jedu ječmeni hleb jer veruju da će tako bolje razumeti mudre reči Svetog Averkija i da će im to doneti zdravlje i sreću.

Demoni ga se ne samo bojahu, nego mu i služahu po zapovesti njegovoj. Po uputstvu samog Gospoda propovedao Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji.

U dubokoj starosti predstavio se Gospodu svome ljubljenome, u gradu Jerapolju, krajem II stoleća.

Prepodobni Lot

Veliki podvižnik Misirski. Savremenik Arsenija Velikog i Agatona. Podvizavao se u svom manastiru blizu jednog jezera kod grada Arsinoja, i nastavljavao mnogu bratiju na put spasenja. Njegov bliski drug i savetnik bio je avva Josif. Jednom Lot reče Josifu: "avvo, ja postim koliko mogu, držim molitvu i bezmolvije i razmišljam, i još po sili čuvam se od skvernih pomisli. Šta, dakle, još da činim?" Tada starac ustade, diže ruke k nebu, i deset njegovih prstiju zasijaše kao deset plamenih sveća. Pa odgovori Lotu: "ako želiš, to budi sav ognjem!" Ugodivši Bogu i nastavivši mnoge na put spasenja upokoji se sv. Lot mirno u V stoleću.

Spomen čudotvornog izbavljenja Moskve od Litvanaca pomoću Presvete Bogorodice

U vreme kneza Vasilija Jovanovića Litvanci behu zauzeli Moskvu, i Rusi stajahu u velikom očajanju. Tada se sv. Sergije Radonježski javi nekom zarobljenom episkopu Arseniju i obeća mu, da će sutrašnjeg dana Moskva biti očišćena od Litvanaca silom i molitvom Svete Prečiste. I zaista sutradan Litvanci pobegnu iz grada, a ruska vojska uđe u Moskvu. I sav narod sa suzama radosti proslavi Boga i Presvetu Bogorodicu.

Beseda

Sveto Pismo ne pridaje osobitu cenu telesnoj lepoti, kao uopšte nečemu prolaznom. Zato treba svaki čitalac Svetoga Pisma da bude dovoljno pažljiv i mudar, te da zna pohvalu telesnoj lepoti primeniti na duh i duhovne vrednosti. Nesumnjivo da krasota duhovna daje neku čudnu privlačnost i najnestrojnijem telu, kao što opet rugobna duša čini odvratnim i najstrojnije telo. Prorok David otrignuvši riječ dobru govori Caru svome, Hristu Gospodu: krasan si ljepotom iznad sinova čovečjih. Gospod je sam sebi stvorio telesni ogrtač kakav je On hteo. Da je hteo da se javi u svetu kao telesno najlepši čovek među svima sinovima ljudskim,

On je to mogao učiniti. No mi nemamo ni spomena u Jevanđelju o tome, da je On telom Svojim privlačio ljude k Sebi i telesnim strojem uticao na ljude.

Sam je On rekao: tijelo ne pomaže ništa (Jov. 6, 63). Jasno je, dakle, da David ne govori o telesnoj lepoti Cara Hrista nego o duhovnoj, božanskoj krasoti Njegovoj. To se uostalom odmah vidi iz daljih reči Psalmopevca: izleva se blagodat iz usta Tvojih. Nenadmašna krasota Sina Božijeg nije, dakle, u kroju i obliku NJegovih usta nego u bujici blagodati, koja Mu se iz usta izleva. I viđesmo ga, i neimaše izgleda ni krasote, govori prorok Isaija opet o Hristu (Is. 53, 2– 3). Kako se slaže dakle, Isaija sa Davidom? Sasvim dobro, David govori o Hristovoj unutrašnjoj krasoti, a Isaija o Hristovom spoljašnjem uniženom položaju. Ne videsmo Ga kao cara ili bogataša, hoće Isaija da kaže, nego Ga videsmo kao slugu i paćenika.

Molitva

O Gospode Isuse Hriste, lepši si nam Ti od svih ljudi i angela, - slava besmrtnoj i neprolaznoj krasoti Tvojoj. Ispravi, Gospode blagi, ispravi rugobu duša naših, unakaženih grehom, molimo Ti se. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Bonus video:

(Espreso/ Magazin Novosti/ Prenela: T.M.)