Doris je prvi put čula za Srbiju kada je dobila stipendiju! Sada obožava našu zemlju, a evo kako je naučila srpski

Pre nego što sam dobila stipendiju, nisam ni čula za Srbiju, a sada sam oduševljena vašom zemljom. Uoči početka studija imala sam samo tri meseca da savladam srpski jezik, što je bilo nemoguća misija. Još uvek učim srpski, a ispite spremam tako što prvo materijal prevodim na engleski, a kada naučim na engleskom, onda čitam i učim na srpskom kako bih se spremila za odgovaranje. To oduzima dosta vremena!

Ovo u razgovoru za Kurir poručuje mlada Doris Augusta Taravalije (25), studentkinja stomatologije, koja je u junu 2021. prešla čak 5.058 kilometara i napustila rodni Fritaun, prestonicu Sijera Leonea, države u zapadnoj Africi, kako bi u našoj zemlji završila školovanje.

Doris je stipendiju dobila zahvaljujući projektu "The World in Serbia" i Vladi Srbije koji stipendira sve nivoe studija za studente koji dolaze iz zemalja Pokreta nesvrstanih, a kako kaže, veoma je zahvalna na tome. Inače je i predsednica istoimenog udruženja "The World in Serbia", koje okuplja strane studente.

- Kada sam došla u Srbiju, bila sam oduševljena. Započela sam studiranje u Beogradu i sada sam student četvrte godine stomatologije. Ovde su ljudi ljubazni, prijatni, topli, iskreni. Veoma mi se dopadaju vaša kultura i običaji, sviđa mi se i vaša muzika, ali i hrana. Najviše mi se dopadaju kajmak, pljeskavica, ćevapi, sarma i punjene paprike, a obožavam da slušam pesme Ace Pejovića - kaže kroz smeh Doris.

Jezička barijera

Učenje srpskog napreduje, ali je teško, mada joj u tome pomaže i naša muzika.

- Vaš jezik je za mene veliki izazov, kada sam došla, nisam znala ni reč srpskog. Stvarno mi je u početku bilo teško, ali kad mi nešto nije jasno, pitam profesore ili kolege. Profesori organizuju konsultacije na koje idem kako bih mogla da savladam gradivo. Pored toga, bilo mi je čudno da se naviknem na hladno vreme. Kod nas je toplo - priča nam Doris i dodaje da bi bilo dobro kada bi se stranim studentima ostavio rok od 12 meseci za učenje jezika.

Mnogi zbog jezika gube stipendiju.

- Naravno, moramo ispuniti neke uslove kako bismo zadržali stipendiju, ko ne ispuni to, gubi stipendiju. Ali je mnogi gube zbog jezika, ipak treba dosta vremena da se jezik savlada, to je najveći problem - ističe sagovornica.

Podrška porodice

Majka i otac, koji su učitelji, mlađa sestra i dva brata, koja studiraju, veoma joj nedostaju. Ima njihovu podršku i čuju se svakodnevno, ali ništa ne može da zameni zagrljaj. Nada se da će ove godine uspeti i da ih poseti.

- Kada završim studije, želela bih da se vratim u svoju zemlju i da se odužim svojoj zajednici. Da tamo otvorim ordinaciju i pomažem ljudima. Srbija je moj drugi dom i mnogo me podseća na moju zemlju, narod je sličan - priča Doris.

Jezik najveći problem

Ko izgubi stipendiju, gubi sve

Doris je i predsednica udruženja "The World in Serbia", kako se i naziva projekat Vlade Srbije koji stipendira sve nivoe studija za studente koji dolaze iz zemalja Pokreta nesvrstanih.

- Trenutno ima između 600 i 700 studenata koji su u programu. Glavni problem s kojim se mi suočavamo je jezik. Mnogi su zbog toga izgubili stipendije, jer ne mogu dobro da savladaju srpski. Naša je molba da se taj rok učenja srpskog poveća na 12 meseci. Ako oni izgube stipendiju, gube sve. Stari studenti, koji su ovde već neko vreme, pomažu novim studentima koji dolaze, daju im materijal za učenje, pomažu oko jezika, uvode ih u celu priču o Srbiji, fakultetima, hrani, ljudima... Pomažemo se međusobno. Mi smo osnovali i studentski parlament, a sve u cilju bolje komunikacije s Ministarstvom obrazovanja - objasnila je Doris.

Inače voli da volontira i da pomaže, a talentovana je i za pravljenje kikica, te joj često devojke iz naše zemlje traže da im plete kosu.

- Zahvalna sam Vladi Srbije što mi je pružena ova prilika, a zahvalna sam im i što su se uključili u rešavanje problema sa Instagram stranicom koja je širila rasizam. Nisam imala nikakve neprijatnosti u Srbiji sve do osnivanja tog rasističkog profila, tada sam se osetila pomalo nebezbedno i drago mi je da je ta stranica ugašena i nadam se da se takve stvari neće ponavljati. Takve stvari su bespotrebne, jer svi mi ovde vidimo Srbiju kao svoj dom i želimo da se osećamo bezbedno kao i dosad - zaključila je ona.

Bonus video:

(Espreso / Kurir - Mina Branković / Prenela: J.N.)