Ovo je najskuplje groblje na svetu, jedna grobnica košta milione! Veruje se da će oni koji su sahranjeni ovde...

"Dolina mira" u Iraku je najveće groblje na svetu koje se prostire na gotovo 1.500 hektara, a ono na kom je grobno mesto najskuplje je, očekivano, u Svetoj zemlji.

U Kedronskoj dolini, kod panorame Jerusalima, odakle se Sveti grad vidi kao na dlanu, nalazi se najskuplje groblje na svetu. Staro je vekovima, a ono je ujedno i najveće i najstarije jevrejsko groblje na planeti. Na njemu se nalazi više od 150.000 humki, a jedna grobnica danas košta nekoliko miliona evra.

Zbog čega je ovo groblje zavredelo da postane najskuplje na svetu?

Odgovor se krije u religijskom verovanju da će se baš na ovom mestu odigrati Strašni sud posle drugog Hristovog dolaska, odnosno parusije. Tad će, veruje se, pravednici naslediti večno blaženstvo u Carstvu Božjem i otići u raj, dok će oni drugi, koji su kršili Božje zakone u ovozemaljskom životu, završiti u paklu. Takođe, veruje se da će oni koji su sahranjeni baš na ovom mestu oživeti kad Mesija ponovo siđe na zemlju i odmah poći s njim u Carstvo Božje.

Jevreji citiraju proroka Joila koji je rekao da će "Bog u dolini Josafata sakupiti narod i da će mu biti suđeno po delima ovozemaljskim". Dolina Josafata, istina, ne postoji kao toponim, niti se spominje na karti Svete zemlje, ali je poznato da se nalazi nedaleko od Jerusalima. Gde tačno – nije poznato, ali se veruje da je to upravo mesto na kom se nalazi najveće i najstarije jevrejsko groblje na svetu. Takođe, i muslimani veruju da će se na istom mestu, u Kedronskoj dolini, na istočnoj i južnoj padini Maslinske gore odigrati Strašni sud.

Zanimljivo je da se iz ovog dela Maslinske gore vide i Zid plača, i Kupola na steni i Crkva Hristovog groba – u Svetoj zemlji tri najsvetija mesta za Jevreje, muslimane i hrišćane.

Mnogi ugledni i bogati Jevreji koji žive širom sveta testamentom obavezuju potomke da ih sahrane na mestu gde će se, prema verovanju, odigrati Strašni sud. Ovde, pored ostalih, počivaju izraelski premijer Menahem Begin, izraleski pisac Šmuel Josef Agnon, arapski naučnik Levi Bilig, izraelski arhitekta Josef Šenberber, brojni rabini, kao i Henrijeta Šold koja je prikupljala novac od bogatih Jevreja u Americi da bi u Jerusalimu bila podignuta bolnica Hadasa čija je misija da "pruži ruku svima, bez obzira na rasu, veru ili etničko poreklo".

Bonus video:

(Espreso/ Zenablic/ Snežana Moldovan/ Prenela: T.M.)