Zlata Petrović, Foto: Pink printscreen

SVE JE OTKRILA

Udali je dok je bila maloletna, išla na abortus... Potresna priča naše pevačice ledi krv u žilama, ovo niste znali

U jednoj svojoj ispovesti folkerka je govorila o bolnim trenucima iz svog života.

Objavljeno: 30.10.2024. 19:38h

Pevačica Zlata Petrović uvek je nasmejana i pozitivna, a malo ko zna za njenu tešku životnu priču.

U jednoj svojoj ispovesti pevačica je govorila o bolnim trenucima iz svog života.

- Život je hteo tako kako je išao, nisam nikad imala spisak želja... Rodila sam se, dobila sam tu neku jačinu, ja jesam niska žena, ali imam tu neku jačinu da se i sama pitam nekad odakle mi ta snaga. Shvatila sam kroz vreme da život nije uopšte lak. Jako malo plačem zbog sebe, ali najviše sam plakala kada sam izgubila svoje roditelje, ali i kada sam se razvodila od svojih muževa. Tu bol i tugu ne mogu da uporedim ni sa čim drugim. Razvod je jednostavno što morate da preživite, da otpatite, nema šanse koliko se smejali da vam bude lako - priča Zlata u emisiji "Premijera - Vikend Specijal".

"Mama je volela kocku"

Petrovićeva se osvrnula i na svoje detinjstvo, pa progovorila o majci, koja je bila poročna.

- Nismo bili mnogo siromašni, mama je pevala, očuh je svirao, ali mama je volela kocku. Jedan dan smo imali džak para, drugi dan ni cvonjka. Takav kod je imala... Ona je bila sve! I domaćica, i majka, sve, ali mora da postoji nešto što ruši tu divnu sliku. Sada u ti poruci u neku ruku i moderni, ali tada to nikako nije bilo primer. Izgubila je sebe, izgubila je život, ali kada vratim film, tako je moralo da se desi. Nedosajala mi je majka, nije bila kući, pevala je, bila je odsutna... Falilo je te neke čudne ljubavi. Naravno da su nas roditelji grlili i ljubili, ali sve te stvari koje je morala majka da radi u kući, radila sam ja. Mesila hleb, hranila stoku... Ipak, nisam njenom željom krenula da pevam, niti svojom, već Božjom - kaže pevačica.

foto: Antonio Ahel/ATAImages

Pevačicu su udali dok je bila maloletna, a kako kaže, to nije želela.

- Nisam se udala svojevoljno, u selu je bio običaj da se udaš za nekoga koga čak i ne poznaješ. To nije bio neko koga sam ja volela, u koga sam bila zaljubljena. Nisam ni znala da treba da se udam, samo su došli tri dana pre svadbe i rekli mi da ću se udati. Plakala sam, kukala na sav glas... Moja majka je Ciganka, to je tada tako bilo, sklapali su se brakovi, moji su gledali da su oni domaćini, da imaju lepo domaćinstvo, a opet, oni su gledali da imaju neku vrednu i lepu devojku. Udala sam se sa 15 godina. Nek mi ti ljudi oproste, i taj dečko, on sad ima svoju porodicu, ali tu nije bilo emocije - otkriva pevačica, pa nastavlja:

"Moj je greh što sam prekinula trudnoću"

- Mene niko nije ništa pitao, ja plačem, ali nisam mogla protiv svojih roditelja. Ja ne znam ni kako izgleda to selo gde idem. Nisam znala šta će sa mnom raditi i šta će biti... Taj dečko je stvarno bio divan. Otkad sam se rodila i verujem da će tako biti do kraja života, ja uvek idem emocijom. I on je bio tada 15 godina, viđam ga povremeno i njegove ćerke, pozdravljamo se. On je čak možda i najklepši momak sa kojim sam bila, ali sam pobegla od njega, ostala sam trudna, pobegla sam u Beograd kod tetke, majka je shvatila da nema kud, i šta ću, ja svoj greh nosim do kraja života, ali htela sam da se otarasim toga i jedan otišli smo kod jednog čoveka u četvrtom mesecu da prekinem trudnoću- pričala je folkerka.

- To nije bilo pod anestezijom, bilo je na živo, ćutala sam i posle toga otišla u kafanu da pevam. Nikad neću zaboraviti zelenu boju, to dete je bilo maltene živo, žene znaju to, a ja sam bila u toj nekoj zelenoj haljini i samo je mleko krenula da teče iz mojih grudi... To je moj greh koji je samo moj, možda da sam bila u nekim drugim godinama to ne bih uradila, ali to je tada bilo presudno za moj život. Nakon toga je bilo ili pevanje ili da me ponovo udaju - zaključuje Zlata kroz suze.

foto: Printscreen/Instagram

Iskoristila je prilku da otkrije i urnebesnu priču o upoznavanju svog biloškog oca, što se desilo u njenoj 20. godini.

- Ja sam svog oca upoznala u svojoj dvadesetoj godini. Bio je Crnogorac iz ugledne porodice. Majka je bila jako ponosna žena i nije htela da čuje. Nema slučajnosti, on je sreo moju tetku posle dvadeset godina. Majci niakda nisam postavljala pitanja ''Gde je otac?'' i nikada nisam osuđivala i nikada neću - priča Zlata.

- Očuh mi je davao bezuslovnu ljubav. Postoje dobri ljudi, on mi je bio najbitnija muška osoba u životu. Ja sam se već udala za Hasana i rodila sina Mikija. Zamolio me samo da me pita nešto, rekao je ''Recite mi samo kako su vašeg oca zvali'', potala sam ''Zašto vas to interesuje?''... Pitao me ''Da li su tvog oca zvali Mile Crnogorac?'' i meni tu bude sve jasno. Od tog dana se više nikada nismo rastali. Strašno bežim od istine i ne čačkam kada znam da će me boleti. Nije meni falila ljubav, ali sam želela da vidim ko je taj čovek i kako izgleda - pričala je Zlata i tada istakla da nije mogla da nadomesti igubljene godine bez oca.

- Nikada ne može da se nadoknadi izgubljeno, ta ljubav nikada ne može da se nadoknadi - zaključila je Zlata.

Bonus video:

(Espreso/blic/TM)