Danas je Sveti Luka, ovaj strog običaj vernici poštuju! Jedno je svima zabranjeno, a verovanje kaže da...

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 31. oktobra slave praznik Sveti Luka, u narodu poznatiji kao Lučindan. Mnogi srpski domaćini Svetog Luku slave kao krsnu slavu, a njegov praznik prate mnoga zanimljiva narodna verovanja.

Luka je jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Vernici ga slave kao iscelitelja i poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika. Ovih dana se obično govori:“Ide Luka – eto vuka“ ili „Sveti Luka – sneg do kuka“, najavljujući zimu i snegove.

Običaji i verovanja za Lučindan

U našem se narodu kult Svetom apostolu i jevanđelisti Luki naročito učvrstio za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, koji je prilikom turskih osvajanja premestio njegove mošti u svoju crkvu Svetog Uspenja u Smederevu, gde su se nalazile sve dok nisu prenete u Kupinovo u Sremu, a posle toga im se gubi svaki trag. U Srba se ovaj praznik najčešće naziva Lučindan i on je u narodnom kalendaru od izuzetnog značaja, budući da se smatra deobnim danom između jeseni i zime.

U vezi sa ovim danom postoji izreka, koja je bila deo tradicionalne narodne pesme: "Sveti Luka – sneg do kuka".

Sveti apostol i jevanđelista Luka praznuje se pre svega zbog zdravlja i blagostanja, a ponegde se ustalio i kao takozvani praznik od vukova, pa su domaćini vezivali vrpce oko tora, ne bi li čeljusti vukova ostale neisukane da ne mogu klati ovce.

Lučindan je jedan od praznika kada su se tradicionalno organizovale takozvane ovnovske svadbe, koje su bile rasprostranjene širom Srbije, a u različitim krajevima vezuju se za različite praznike. Naime, domaćini bi ovnove razdvajali od ovaca nekoliko sedmica pre Lučindana, a na sam taj dan organizovani su salaši ili gozbe, na kojima su se uz bogatu trpezu ovnovi i ovce ponovo spajali. Običaj je bio da ženska deca uzjašu ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce kako bi bilo što više ženskih jaganjaca.

Lučindan se smatra jednim od većih narodnih praznika, a takođe je i zaprešni dan, te se na ovaj praznik prema narodnom verovanju strogo branilo obavljanje bilo kakvih poslova.

Lučindan je porodična slava mnogih porodica, svetkovina u pojedinim naseljima, odnosno zavetina, a praznovala se i kao esnafska slava raznih zanatlija koji su za svog zaštitnika uzeli Svetog Luku. Među njima su kasapi, ćevabdžije i kobasičari. Svetog Luku kao svoju slavu proslavljaju i vatrogasci, pripadnici dobrovoljnog vatrogasnog društva u Zemunu.

Bonus video:

(Espreso/Alo/Slobodanka Ćorić/Prenela: N.J)