Prvi srpski tajkun je vadio najjačeg krimosa iz zatvora! Navijači Partizana dobro znaju njegovo ime, sa strepnjom..

Nakon Giškine smrti, čuvenog žestokog momka sa beogradskog asfalta Aleksandra Kneževića Kneleta čuvao je Radojica Nikčević, čovek koji je odleteo helikopterom u Crnu Goru da bi ga izvukao iz zatvora.

Radojica Nikčević je bio predsednik Košarkaškog kluba Partizan i jedan od najbogatijih i najmoćnijih ljudi Jugoslavije.

Na čelu Partizana je bio u vreme kada su crno-beli osvojili Evropu i to 1992. godine, a njegovo bogatstvo je iznosilo preko 50 miliona maraka i važio je za prvog srpskog tajkuna. Najviše je voleo da nosi roleks, zlatne igle za kravatu i dijamantski prsten.

Ubijen je 7. oktobra 1993. godine u Beogradu, ovo je priča o Radojici Nikčeviću.

Na asfaltu je bio poznat kao Kneletov zaštitnik nakon Giškine smrti. Navodno je upravo Nikčević stigao helikopterom u Crnu Goru leta 1992. da bi izvukao Kneleta iz zatvora, kada je uhapšen zbog pucnjave sa obezbeđenjem Gazda Jezde koje nije dozvolilo momcima sa Voždovca da uđu na Sveti Stefan. Samo nekoliko meseci kasnije, Knele je ubijen u Beogradu – piše na stranici koja se bavi dešavanjima iz tog perioda.

Iste te godine Nikčević je u Beograd doveo kontroverznog advokata i biznismena Đovanija di Stefana preko koga je navodno kontrolisao narko tržište, a početkom 1993. su, navodno, otputovali u Bogotu da se povežu sa Pablom Eskobarom.

Ove priče je podgrejala čitulja koja se pojavila u beogradskim novinama nakon Nikčevićeve smrti – kao ožalošćeni bio je potpisan Pablo Eskobar, koji će dva meseca kasnije takođe biti ubijen.

Nikčević je ubijen početkom oktobra 1993. godine. Tada se na ulici mimoišao sa dva momka prerušena u radnike, od kojih se jedan okrenuo i upucao ga u potiljak. Posle toga su ušli u jugo i odvezli se.

Ovo ubistvo je ostalo nerasvetljeno, a kao razlog su i danas ostale spekulacije da se zamerio nekome od svojih nekadašnjih saradnika, ratnih profitera, tajnih službi, preko političara i biznismena, do narkodilera.

Radojica je bio rođeni Beograđanin, nikšićkog porekla, a priča se da je govorio da je “Crnogorac srpskog roda”. Što se tiče Đovanija, postao je portparol Arkanove SSJ i pojavljivao se u njegovom timu advokata kada mu je međunarodna zajednica zapretila Haškim tribunalom zbog ratnih zločina. Kada je 1999. godine bombardovanje počelo, on je napustio Srbiju.

Kasnije su ga prozvali đavoljim advokatom jer je branio ljude poput Slobodana Miloševića i Sadama Huseina, da bi se na kraju ispostavilo da uopšte nema diplomu ni dozvolu da se bavi advokaturom, zbog čega je u Londonu osuđen na dugogodišnju robiju.

Ubili ga lažni radnici

Ubijen je 7. oktobra 1993. godine u 8.15 sati u Ulici Vase Pelagića u Beogradu. Od njegovog ubistva prošlo je 23 godine, a do danas nije poznato ko ga je i zbog čega ubio.

- Kobnog dana Nikčević je izašao iz službenog „mercedesa“ i krenuo ka ulazu u Prvu stambenu zgradu „Šumadija“. U susret su mu išla dva čoveka obučena u radne kombinezone. Ne sluteći da su to ubice, mimoišao se s njima, a kada im je okrenuo leđa, jedan od njih mu je u potiljak iz neposredne blizine ispalio dva metka iz pištolja.

Počinioci su tada lagano odšetali do parkiranog „juga“ i odvezli se - podseća izvor iz istrage.

Policija je kasnije pronašla „juga“ u jednoj slepoj ulici nedaleko od mesta zločina, a istraga je utvrdila da je automobil ukraden.

- Ovo ubistvo prvo je u nizu nerasvetljenih ubistava poslovnih ljudi bliskih režimu Slobodana Miloševića. Bio je pripadnik novobogataške klase ratnih profitera, koji su uz pomoć jakih političkih veza zarađivali veliki novac. Nikčević je pre smrti tvrdio da je težak 50 miliona maraka.

Priče o tome ko bi mogao da stoji iza smaknuća idu od Jezdimira Vasiljevića, vlasnika Jugoskandik banke, koji ga je navodno prevario za nekoliko miliona maraka, preko njegove umešanosti u poslove sa drogom, pa do toga da je preuzeo ljude Đorđa Boškovića Giške.

Bonus video:

(Espreso)