Do kraja novembra štrajk prosvetara u celoj Srbiji: Beograd počinje prvi, evo ko će se sve pridružiti

Gotovo nijedan početak školske godine ne prođe bez, u manjoj ili većoj meri, protesta prosvetara. I tako je već decenijama maltene. Ništa drugačija slika nije ove jeseni. I dok su neki svoj bunt još od početka septembra izrazili "belim štrajkom", što je, kao jednu od mera, podrazumevalo praktično poklanjanje petica osnovcima i srednjoškolcima, drugi, u svojoj biti validniji, a i daleko brojniji, rešili su da "upale crveno svetlo" od 1. novembra.

Budući da se u javnosti stvorila blaga konfuzija ko tačno protestuje, šta ko traži i što je najbitnije - kako će se sve odraziti na učenike, objašnjava Mirjana Gašić, portparola Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Ona je rekla da štrajk prosvetnih radnika, na koji su pozvali svi reprezentativni sindikati počinje najpre potpunom obustavom rada prvog dana narednog meseca, za kada je najavljen veliki skup svih koji su zainteresovani za popravljanje situacije u čitavom prosvetnom sistemu u našoj zemlji.

"Pod tim 'svi' mislimo i na fakultete, osnovno i srednje obrazovanje, kao i ustanove koje se bave čuvanjem dece - vrtiće, ali i sva stručna društva, društvo direktora, porodice zaposlenih i čitavu javnost koja uočava svu težinu našeg položaja", kaže ona i praktično nam otkriva da će bitke, s obzirom ko će sve učestvovati, biti na mnogo više frontova.

Kako dalje objašnjava, nakon jednodnevne obustave kreće se sa zakonskim štrajkom od ponedeljka 4. novembra, kada će po 30 minuta časove držati vi zaposleni u školama u Beogradu i okolnim opštinama. Dalji korak je to da će druge nedelje u štrajk stupiti zaposleni u Vojvodini, pa onda redom - Zapadna Srbija, Južna i Istočna. Dakle, svakog ponedeljka po region više (za to vreme "nepridruženi" rade), da bi na kraju, posle mesec dana praktično cela Srbija "prosvetno stala"!

Gledano sa strane, ovo zaista zvuči vrlo radikalno, ali, sudeći po rečima Gašićeve, krajnje neophodno i upravo za dobrobit učenika, a ne obratno. "Ovakav parcijalni oblik štrajka vođen je upravo brigom o školi, zaposlenima, ali i samim učenicima, zbog kojih se, i zbog čije budućnosti se, zapravo, i vodi čitava ova 'borba'. Kao odgovorni ljudi koji se bave obrazovanjem svesni smo da je jedino potpuni rad celovit i najdelotvorniji oblik obrazovno-vaspitnog rada, ali smo zbog vrlo teškog materijalnog i bezbednosnog položaja prinuđeni da tražimo metode kojima možemo vlastima, državi i javnosti skrenuti pažnju na obaveze koje imaju prema nama", ukazuje portparolka pomenutog prosvetnog sindikata.

Zato ovaj skup, ističe, i nosi naziv "I naše porodice zaslužuju dostojanstvo". "Kada vlasti budu shvatile koliko nas ima i da su u obavezi da poštuju sopstveni pečat i potpis, zajedno sa svim predstavnicima reprezentativnih sindikata donećemo odluku o nadoknadi svih propuštenih časova. Mi ovime upravo skrećemo pažnju državi da je svaki čas vrlo važan i da treba da se zabrinu kada nastavnici nisu zadovoljni", jasna je Gašićeva, koja je uz pomenutu funkciju pre svega profesorka srpskog jezika i književnosti u jednoj školi u Kruševcu.

A šta bi to nadležni trebalo da ispune pa da ljudi koji nam edukuju decu budu zadovoljni? "Početna plata profesora u školi, sa 7. stepenom stručne spreme i masterom iznosi 86.671 dinar, i to je 11.000 manje od trenutne prosečne plate u Republici Srbiji. Neko ko je u školi zaposlen 20 godina ima platu 94.681 donar, a sa 40 godina staža, pred odlazak u penziju, 101.698 dinara!", objašnjava ova profesorka.

Kad je reč o budućnosti ove profesije, ona ističe da mladi ne žele da rade u školama pod ovim okolnostima, pa fakulteti koji obrazuju kadrove za rad u školi ostaju bez studenata, a za nekoliko godina i škole neće moći da pronađu zamene za kolege koje odu u penziju. "Zato štrajkujemo! Da bi nam u škole dolazili najbolji, jer samo najbolji mogu kreirati buduće naraštaje koji će voditi zemlju napred", poručuje Gašićeva.

Rekosmo već da će u ovaj veliki štrajk biti uključeni ne samo oni koji nam uče decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, već i oni kojima ih poveravamo na čuvanje i učenje pre škole. Zanimalo nas je šta će biti s vrtićima? "Što se vrtića tiče, oni zbog prirode svog posla štrajkuju tako što primaju decu sa dva sata kašnjenja kako bi, upravo time pokazali koliko su neophodni, ali i kako bi zadovoljili minimum procesa rada", objašnjava portparolka USPRS-a.

Koliko će ovaj protest biti masovan, govori podatak da će u njemu učestvovati svi članovi reprezentativnih sindikata, što je više od 70 odsto obrazovnih institucija!

Budući da je ova problematika uporno ponavljajuća i da je, uprkos večitom "nadvlačenju konopca" između prosvetara i države, istini za volju, krajemoktobra prošle godine, ipak došlo do nekog "dogovora", zanimalo nas je šta jeste a još više šta to nije ispunjeno pa se ide na radikalizaciju bunta.

"Protokol koji je potpisan 23. oktobra 2023. obuhvatio je sedam tačaka od kojih tri, koje je trebalo realizovati do kraja tekuće kalendarske godine, nisu ispunjena. To su: izmena krivičnog zakonika, izmena koeficijenta zaposlenih sa 4, 5 i 6. SSS i izjednačavanje početne plate zaposlenih u školi sa 7. SSS sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji. Umesto da ispune i te obaveze koje su potpisali, predstavnici vlasti nas ignorišu, pominju duplo veće povećanje u odnosu na ostale u javnom sektoru, a i sami znaju da će se time samo još više povećati razlika", daje Gašićeva odgovor na pitanje "gde je zapelo".

Pored toga, ona i njene kolege smatraju da je one koji rade u školama loše, kad je ponuda za rešenje problema u pitanju, deliti na nastavno i nenastavno osoblje, jer tako, ističe, samo postaje jasno koliko je veliko ne razumevanje nastavničkog poziva. S toga ne čudi što prosvetari ovo nisu i neće prihvatiti.

Šta dalje, pitamo se mi?

"Zato su sada prošireni zahtevi na još dva - pregovori o ceni rada, što bi trebalo da dovede do ublažavanja razlika između ostalih u javnom sektoru i nas, ali i da pozicionira prosvetne radnike u budžetski sektor tako da naša plata uvek prati prosečnu zaradu u državi. Pored toga, tražimo i da se krene sa pregovorima oko potpisivanja Kolektivnog ugovora koji ističe u martu 2025. godine", navodi Gašićeva.

Na kraju, vratimo se pomenutom "belom štrajku", koji, ako smemo da primetimo, zbog tog "poklanjanja ocena" zaista ne zvuči kao nešto pedagoški dobro za decu.

"Reprezentativni sindikati su izričito protiv belog štrajka koji je, po najavama u medijima, u toku u jednom broju škola. Mišljenja smo da takav oblik štrajka ne donosi nikakve rezultate, čak da je vrlo štetan po čitav obrazovni sistem. Najpre, nanosi se šteta najboljim učenicima koji su zainteresovani za učenje jer, ako ocenom njih izjednačimo sa najgorima, šaljemo im poruku da su nam nebitni. Mi to ne želimo", jasna je ona.

Ono što USPRS namerava svojim vidom protesta jeste - uvođenje reda i ozbiljnosti u škole i da najbolji đaci budu podstaknuti da budu još bolji, da veruju svojim nastavnicima, ali i čitavom obraovnom sistemu.

"Takođe, takav štrajk donosi štetu i zaposlenima koje ne želimo da diskreditujemo pozivanjem da godine svog učenja na fakultetima i truda i rada unize ipisivanjem petica bez pokrića. Pritom, iako oni koji pristipaju ovom štrajku kažu da neće biti štete - mi mislimo da hoće", konstatuje ova nastavnica srpskog jezika.

Na kraju, kako ona ukazuje, "jedna petica" dovešće do toga da učenik koji ima preostalih pet nedovoljnih ocena pred zakonom mora biti ocenjen dovoljnom ocenom iako nijednog trenutka nije pokazao zadovoljavajuće znanje niti interesovanje za rad na času.

Moramo priznati da to i nama, laicima, zvuči kao "magereća usluga" deci.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Marija Božanić/ Prenela: T.M.)