obratite pažnju!
Dr Tarabar upozorio na simptome koji se uvek završe opakom bolešću: Odmah trčite kod lekara ako primetite ovo
Doktor otkriva da nekada lekari ne znaju na vreme da prepoznaju simptome sledeće bolesti.
Zapaljenska bolest creva je bolest koju treba prepoznati za vreme, a pitanje koje se postavlja je kako to učiniti. U zapaljenske bolesti creva ulaze dve osnove bolesti Kronova i Ulcerozni kolitis, reč je o zapaljenju od kog se organizam brani, a imuni sistem preterano reaguje na bakterije u crevima koje inače tu borave. Ipak, nije reč o reakciji poput trovanja, zapaljenje počne i nema joj kraja.
Profesor doktor Dino Tarabar gastroenterolog tvrdi da je potrebno prepoznati bolest, ali da nije reč o autoimunoj.
- U medicini nikada dva i dva nije četiri. Ne mora da se javi problem sa pražnjenjem kao kod Kronove bolesti, može da krene sa kožnim i zglobnim promenama, hroničnom anemijom, umorom, gubitkom težine i onda možda mlađim, neiskusnijim lekarima promakne čim nema problema sa stolicom nije to digestivnog porekla, a u stvari jeste - objašnjava doktor u emisiji da ko bi tek tako pomislio da problemi sa zglobovima takođe mogu da ukazuju na problem sa crevima.
Nekada se čini kao da je reč o nečemu drugom zbog čega lekari nisu u početku sigurni o čemu se radi. - To nekad zna da bude u problem u dijagnostici i da prolongira vreme do postavljanja dijagnoze, većinom su to pacijenti koji će vam se javiti sa prolongiranim dijarejama, neko ima dva do tri dana dijareju kao što svako ima kada se pokvari stomak, ali mladi lekar kada vidi da pacijent ima dijareju mesec dana, gubitak u težini, pojavu krvi mora da pomisli da se možda radi o inflamatornoj bolesti creva i da odradi laboratorijske analize kojim će to da potvrdi i isključi i da pošalje u centre koje imamo srećom u zemlji i koji se samo tim bave, a koji će to da razluče nakon kolonoskopije, magnetne rezonance i patohistološkog nalaza o kojoj od ove dve bolesti se radi - ispričao je doktor u emisiji na Prva TV. Bolest napada i ljude u punoj snazi, odnosno one mlađe. - Dobija se genetski, tako da imamo bolesnike i u četvrtoj, petoj godini, ali nama je bitno da li je dete rođeno vaginalnim putem ili carskim rezom. Kada se dete rodi vaginalnim putem od majke već dobija dobre bakterije, carskim rezom toga nema. Savetujemo majkama da ne daju preterano antibiotike, kod nas se koristi preterano, jer ti antibiotici pobiju tu dobru floru i otvore prostor da se pojave loše bakterije koji će nas organizam prepoznati, tako da otvori burnu reakciju prema njima - naveo je doktor.
Bonus video:
(Espreso/SrećnaRepublika/M.L.)