Koliko je NATO zapravo spreman za rat sa Putinom? Rus bi ove države pojeo kao predjelo, evo kako stoje stvari!

Nakon što su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, NATO se suočava sa novom geopolitičkom realnošću. Iako je on do pre nekoliko godina, prema rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, bio "mrtav mozak", danas je savez itekako budan jer celom evropskom kontinentu preti rat, piše The Kijev Independent.

Vojni zvaničnici su tada upozorili na ponovne pretnje Rusije NATO-u i napomenuli da će morati da budu spremni za tri do osam godina.

"Ruska Federacija je postala problem za svetski poredak, za demokratiju. U stvari, to je rat Rusije sa demokratskim svetom, a ne rat samo sa Ukrajinom", rekla je šefica rumunskog ministarstva odbrane Georgita Vlad u februara ove godine.

Spremnost NATO za takav sukob je upitna. "NATO ne bi mogao da porazi Rusiju s obzirom na njene trenutne sposobnosti bez značajnih troškova u smislu žrtava, štete i privremenog gubitka teritorijalnog suvereniteta", objašnjava bivši zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO Gordon Dejvis.

Bio bi to dugotrajan i skup rat, a neke od članica suočavaju se sa nedostatkom municije, fragmentiranom odbrambenom industrijom i nedovoljnom pokrivenošću protivvazdušne odbrane.

NATO prestigao Rusiju?

Međutim, NATO može da nadmaši ruske snage hvaleći se većim brojem aktivnog osoblja, naprednim dalekometnim sposobnostima kao što su rakete i većim i modernijim vazduhoplovnim snagama. NATO, bez SAD, ima oko 1,9 miliona aktivnog osoblja, 2.400 borbeno spremnih aviona i 6.650 tenkova od 2024. godine. Procenjuje se da Rusija ima 1,1 milion aktivnih vojnika, 1.370 aviona i 2.000 tenkova, prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

NATO je takođe ojačan ulaskom dve nove članice - Švedske i Finske. Dve dobro obučene i interoperabilne vojske pridružile su se alijansi. Dejvis ističe da bi NATO imao prednost u borbi sa Rusijom, ali da ne bi izbegao gubitke. On objašnjava da bi alijansa porazila ruske kopnene snage, ali ne bi bila u stanju da ih spreči da zauzmu teritoriju.

Baltičke države su najugroženije na napade jer se nalaze tik uz Rusiju, kao i uz njenog čvrstog saveznika Belorusiju. U slučaju rata između NATO i Rusije, ruske i beloruske snage povezale bi se preko 40 kilometara širokog Suvalki jaza i presekle bi jedini kopneni put ka sve tri baltičke države.

Zapadna društva će verovatno biti mnogo osetljivija na žrtve, a njihove fabrike su se pokazale kao nespremne, jer ne mogu trajno da pruže podršku Ukrajini. A kada je reč o napadu na baltičke zemlje, Rusija bi, umesto da krene ka Berlinu ili Parizu, mogla da pokuša da zgrabi i zadrži deo Baltika i odbije svaki kontranapad pretnjama masovnom, pa čak i nuklearnom eskalacijom, piše The Kijev Independent.

NATO nije spreman da se suoči sa Rusijom

Evropa ima još jedan veliki nedostatak, nakon hladnog rata evropske zemlje su smanjile svoje prosečno finansiranje odbrane sa 2,4 na 1,6 odsto BDP-a između 1990. i 2000. godine. Međutim, penzionisani američki general i bivši vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi Filip Bridlav rekao je da i on ima dobre vesti. "Od 2014. godine, počevši od konferencije u Velsu i svakog samita nakon toga, zaista smo povećali spremnost NATO. NATO nije spreman da se suoči sa Rusijom, ali je mnogo spremniji nego što je bio 2014. godine", uverava Bridlav.

Pripreme za mogući sukob ubrzale su se nakon sveopšte ruske invazije na Ukrajinu. Na samitu u Madridu 2022. godine saveznici su usvojili model NATO snaga, plan odbrane na tri nivoa koji bi 300.000 vojnika učinio spremnim u roku od mesec dana, a pola miliona u roku od pola godine. Iako su na papiru impresivni, mnogi od ovih planova su izazovni za realizaciju.

Sporovi između nacionalnih vlasti i NATO i nizak nivo zapošljavanja u zemljama članicama predstavljaju prepreku. Implementacija ovih planova počiva na jedinstvu i političkoj volji članica, a to bi mogao biti izazov za NATO. Evropske zemlje su takođe zabrinute zbog mogućeg povratka bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću. Tramp je rekao da će ohrabriti Rusiju da radi "šta god dođavola želi" onim članicama koje ne ispunjavaju standarde potrošnje za odbranu.

Sve se to dešava u vreme kada rastu populističke i radikalne političke snage u Slovačkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i drugde. Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je ranije ovog meseca da, ako NATO želi da izbegne sukob sa ruskim snagama, mora pomoći Ukrajini da pobedi.

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Prenela: T.M.)