Šta je zapravo BRIKS? Ceo svet danas prati dešavanja u Rusiji, a ovo je sve što treba da znate o moćnom savezu!

Pod motom "Jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost", danas u Kazanju počinje samit lidera BRIKS-a i biće prvi na kojem će nakon proširenja saveza, osim zemalja osnivača - Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, učestvovati i Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Etiopija, koji su od 1. januara ove godine postali članice. Samit će trajati do 24. oktobra.

Kako je saopšteno u Moskvi, na samitu BRIKS-a biće predstavljeno 36 zemalja, od kojih 22 na najvišem nivou, kao i rukovodstvo šest međunarodnih organizacija.

Između ostalih, najavljen je dolazak lidera Kine Si Đinpinga, Irana Masuda Pezeškijana, Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Indije Narendre Modija, kao i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša. Srbiju će na samitu BRIKS-a predstavljati potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin i ministri Bratislav Gašić, Adrijana Mesarović i Nenad Popović. Na samitu BRIKS-u biće i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Iz Kremlja je u ponedeljak saopšteno da će učesnici razgovarati o aktuelnim pitanjima globalne i regionalne agende, situaciji na Bliskom istoku, a posebna pažnja biće posvećena mogućem proširenju.

Iz Kremlja je takođe najavljeno da će predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin održati bilateralne sastanke sa gotovo svim liderima koji učestvuju na samitu.

Šta je BRIKS?

Savezu čije formiranje je usledilo tek godinama kasnije, prethodilo je najpre stvaranje samog akronima.

BRIKS je akronim koji je započeo kao BRIK 2001. godine, a skovao ga je Džim O' Nil (ekonomista Goldman Saksa) za Brazil, Kinu, Indiju i Rusiju.

Kasnije 2010. Južna Afrika je dodata da postane BRIKS. Goldman Saks je tvrdio da će globalnom ekonomijom dominirati četiri BRIKS ekonomije do 2050. Glavni razlog za takvu tvrdnju je bio to što su Kina, Indija, Brazil, Rusija i Južna Afrika bile rangirane među najbrže rastućim i tržišnim privredama na svetu.

Glavna komparativna prednost ove grupe je bila njihova niska cena rada, povoljna demografija i bogati prirodni resursi u vreme globalnog procvata robe.

Teza Goldman Saksa nije tvrdila da će BRIKS postati politički savez ili čak formalno trgovačko udruženje. Međutim, u izveštaju je bilo navedeno da BRIKS ima potencijal da formira moćan ekonomski blok.

O'Nil iz Goldman Saksa je 2001. primetio da se od zemalja BRIK-a očekivalo da će rasti brže od Grupe sedam koja se sastoji od sedam najnaprednijih globalnih ekonomija, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Japan.

Kako je nastao savez BRIKS?

Rusija je inicirala stvaranje saveza koji nije zvanična međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmenu i po tome je slična G7 - grupi najrazvijenijih zemalja.

20. septembra 2006. održan je prvi ministarski sastanak BRIKS-a.

Ovaj sastanak je predložio ruski predsednik Vladimir Putin na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Na sastanku su učestvovali ministri spoljnih poslova Rusije, Kine i Brazila, kao i ministar odbrane Indije. Svi su bili zainteresovani da prošire svoju multilateralnu saradnju.

Na inicijativu Rusije, 16. maja 2008. godine bili su domaćini sastanka ministara inostranih poslova BRIK-a u Jekaterinburgu, Rusija. Oni su nakon sastanka objavili zajedničko saopštenje o zajedničkim stavovima o aktuelnom globalnom razvoju.

BRIK je 9. jula 2008. preduzeo još jedan vitalni korak. Tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev započeo je sastanak sa tadašnjim predsednikom Brazila Luisom Inasijom Lula da Silvom, premijerom Indije Manmohanom Singom i kineskim predsednikom Hu Đintaom tokom Samita G8 u Tojaku (Hokaido, Japan).

Rusija je bila domaćin prvog samita BRIK-a 16. juna 2009. u Jekaterinburgu. Ovde su lideri BRIK-a izdali Zajedničku izjavu u kojoj su navedeni ciljevi BRIK-a. Ona se obavezala da će promovisati saradnju i dijalog među zemljama BRIK-a na transparentan, otvoren, proaktivan i postepen način.

U zajedničkom saopštenju se navodi da će saradnja zemalja u bloku služiti zajedničkim interesima zemalja u razvoju, kao i tržišnih ekonomija u nastajanju. Pored ekonomskih koristi, u saopštenju se navodi da će saradnja i dijalog između zemalja BRIK-a takođe pomoći da se izgradi svet koji ima harmoniju, mir i zajednički prosperitet. U dotičnom dokumentu je dat detaljan pregled načina na koji se može nositi sa globalnom finansijskom i ekonomskom krizom.

Kada se grupi pridružila i Južnoafrička Republika 2010. godine BRIK je postao BRIKS.

Predsedavanje BRIKS-om obavlja država-članica tokom kalendarske godine po principu rotacije, a od 1. januara ove godine BRIKS-om predsedava Rusija.

Uloga BRIKS-a

Zemlje BRIKS-a su se od 2009. do 2014. dogovorile o ekonomskim i finansijskim pitanjima, uključujući reforme Svetske banke i MMF-a.

Dok na G7 otpada 10 odsto svetske populacije, procene od prošle godine su da u zemljama BRIKS-a živi 41,5 odsto svih ljudi na svetu - 3,21 milijarde. Međutim, oko 43 odsto svetskog BDP koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine svetske ekonomije.

Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju - s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, s druge osnivali sopstvene institucije kao što je Nova razvojna banka, koja je pokrenuta 2017. godine i finansira razvojne projekte u državama - članicama.

Takođe su se fokusirale na neka regionalna pitanja, uključujući probleme vezane za Libiju, Siriju, Avganistan i Iran (njihov autohtoni nuklearni program).

Drže se zajedno uprkos sukobima

Kada je reč o politici, članice BRIKS-a držale su se zajedno čak i nakon što je Rusija napala Ukrajinu, pa su se Kina, Indija i Južnoafrička Republika uzdržale od osude Rusije u Ujedinjenim nacijama. Ali činjenica je da se BRIKS sastoji od nekoliko veoma različitih zemalja, često i sa različitim interesima, ograničava obim njihove političke saradnje.

Žongjuan Zoe Liju ističe da BRIKS nije formalni savez, već neformalno partnerstvo i da je ideja da članice dele platformu BRIKS-a i razgovaraju o određenim pitanjima od zajedničkog interesa, ali da svaka zemlja ima i pravo veta.

- U oblastima gde nemaju zajednički interes ili gde postoje razilaženja, one se onda vraćaju svojim nacionalnim interesima i nacionalnim pristupima - objašnjava Luanda Mpungose.

To je poslednjih godina pre svega bio slučaj u odnosima Indije i Kine jer su pogranični sukobi doveli do problema između dve najmnogoljudnije nacije na svetu.

Iako su nastavile da se sastaju na samitima BRIKS-a, dve strane međusobno su jedna drugoj kočile ideje. Dok između Rusije i Kine, s jedne, i Zapada, sa druge strane, trenutno rastu tenzije, Indija pokušava da balansira.

Ono što pokazuje da među članicama BRIKS-a postoje različiti prioriteti jeste moguće proširenje.

Proširenje saveza na pomolu

Kako je ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, BRIKS trenutno razmatra 30 zahteva iz raznih zemalja, koje predlažu uspostavljanje različitih formi saradnje.

- Trenutno se razmatra oko 30 zahteva iz najrazličitijih država – i velikih, i malih, i srednjih, koje predlažu uspostavljanje raznih oblika saradnje - istakao je tada diplomata.

Među zemljama koje su podnele zvaničan zahtev za pridruživanje organizaciji nalaze se Alžir, Argentina, Bangladeš, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Venecuela, Vijetnam, Kuba, Honduras, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Maroko, Nigerija, Država Palestina, Senegal, Tajland, Azerbejdžan i Turska.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Ekonomik tajms/ Dojče vele/ Prenela: T.M.)