Jedan greh se nikako ne oprašta na Srđevdan: Post je obavezan, a ovo nikako ne radite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici širom sveta sutra obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, u narodu poznatiji kao Srđevdan.

Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove.

Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako sreda ili petak nisu dani slave. Svaka kuća koja slavi Srđevdan morala bi da ima ikonu Sv. Sergija i Vakha. Srđevdan se slavi i kao krsna slava, mada se po broju crkava koje su podignute ovim svecima vidi da je ova slava bila znatno rasprostranjenija na našim prostorima u srednjem veku. Car Justinijan im je podigao crkvu u Carigradu, posle čega se njihov kult raširio ka zapadu, o čemu svedoči i preko 15 crkava koje su im bile posvećene na prostoru između Drača i Dubrovnika. Postoji i legenda da su prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova u Mileševu prenete i mošti Svetog Sergija i Vakha.

Ko su bili Sveti Sergije i Vakho?

Sveti Sergije i Vakho su bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana, a stradali su zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima.

Posebno su poštovani u Siriji i Libanu, njihovoj postojbini, gde se na današnji dan za ukrašavanje koriste palmine grančice.

Zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.

Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu.

Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.

Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.

Sv. Sergije naročito je bio poštovan u gradu Resafi, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime "Sergiopolis" i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.

Ova slava je u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih. O tome svedoči i crkva Sv. Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku.

Za ovaj dan vezuju se brojna verovanja

Veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade, a prema predanju Sveti Sergije danas obilazi obućare i slavi sa njima. Ratari na Srđevdan ne rade ništa sa volovima i ne izlaze u polje, jer se veruje da je Sveti Sergije "volujski svetac". Danas se sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem pojedinih biljaka, ili rade u dvorištu. Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, danas nemojte da se bavite time, odmorite.

U našem narodu se veruje da će danas biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zveri postaju pitome i krotke.

(Espreso/Ona/Prenela PV)