Svi simptomi bolesti Mine Pošarac: Udara na sposobnost kretanja, a najviše stradaju ova 3 čula

Hrabra Mina Pošarac izgubila je birku sa opakom bolešću u 22. godini.

Ona se dugo vremena borila sa agresivnim tumorom na kičmi, a simnptomi su se javili u februaru prošle godine, nakon čega je usledio niz pretraga koje su pokazale da boluje od glioblastoma 4. gradusa koji joj se javio na kičmi.

Kako je bolest napredovala, Mina je gubila sposobnost kretanja.

- Leđa su se potpuno otvorila, nema vremena da se stigne do Turske a u Srbiji se sve zakazuje na nekoliko dana. Nadam se da ću uspeti, sad je najpotrebnije delite svi! - napisala je tada Mina.

Šta je glioblastom i koji su simptomi?

Glioblastom je jedan od čestih ali i najagresivniji tumor mozga, koji ubrzano napada zdravo tkivo. Širenjem stvara nove tumorske mase koje, nažalost, često nije moguće operisati.

Znaci, odnosno simptomi koju ukazuju da se kod nekog razvio ovaj izuzetno agresivni tumor zavise od mesta nastanka, odnosno dela u mozgu koji je zahvaćen. Neki od njih su karakteristika nastanka u velikom spoljnom delu mozga. Tada su pogođeni centri za govor i rasuđivanje, čulo vida, sluha i kretanja, kao i receptori za emocije.

Takođe, glioblastom koji je nastao u velikom mozgu često izaziva različite napade, probleme sa govorom, promenu ličnosti i slabost u telu. Tumori u malom mozgu, koji se nalazi ispod velikog mozga, mogu uzrokovati probleme u hodanju, kretanju, gutanju i govoru. Lokacija svih ćelija uključujući i tumorske je iza onoga što nazivamo krvno-moždanom barijerom. Krvno-moždana barijera je zapravo mreža kapilara čija je uloga stvaranje prepreke za štetne toksine i zarazne organizme, kako ne bi prodrli u mozak. Međutim, ova barijera otežava i lekovima odnosno hemoterapiji da dođe do tumora i deluje na tumorske ćelije.

Lečenje glioblastoma

Kako objašnjavaju stručnjaci iz National Cancer Institute glioblastomi su heterogeni i zbog toga je njhovo lečenje izuzetno izazovno i teško, a prognoze za pacijente loše ako se govori o šansama za preživljavanje van dve godine. Heterogenost tumora se, kažu hirurzi i onkolozi, ogleda u tome što glioblastomi sadrže različite populacije ćelija. Neke od njih reaguju na lečenje, a neke, nažalost ne. Zbog toga su bolja prognoza i dugoročni uspeh lečenja uglavnom mali.

Još jedan od razloga je i to što terapijske metode lečenja tumora mozga podrazumevaju reakciju tkiva kroz oticanje. U slučaju mozga prostor za širenje ne postoji jer ga ogrnaičavaju kosti lobanje, a sve to još više ograničava mogućnosti i terapijske opcije.

(Espreso/eklinika)