srpska provansa
Ljiljana oživela selo na jugu Srbije: Pokrenula biznis, sada njeni proizvodi završavaju u najskupljim parfemima
Ljiljana Petrović, preduzetnica je na ovo podneblje donela ne samo lavandu, nego i brojne druge vrste lekovitog bilja
Na obroncima Suve planine, na izlazu iz Sićevačke klisure smestilo se selo Tamnjanica, koji mnogi danas nazivaju srpskom Provansom. Zahvalujući svom položaju, ruža vetrova ovde ne prestaje tokom cele godine, a to su kažu idealni uslovi za gajenje brojnih autohtonih vrsta biljaka, voća i vinove loze.
Jedna od biljaka koja je ovde pronašla svoje mesto i koja ovom kraju donosi ne samo lepotu i prepoznatljivost, već ozbiljnu poziciju u svetu skupocenih parfema, jeste i lavanda.
Ljiljana Petrović, preduzetnica koja je na ovo podneblje donela ne samo lavandu, nego i brojne druge vrste lekovitog bilja za BIZLife govori o tome kako je sve počelo i kako je uopšte došla na ideju da baš ovde pokrene svoj biznis kojim se već godinama uspešno bavi.
„Nekada sam se bavila potpuno drugačijom vrstom posla, to je pomalo tužna priča, a danas smo ovde lepim povodom. Bila sam menadžerka pokojog Tošeta Proeskog. Kada je on otišao i ja sam se povukla. Došla sam u Tamnjanicu na dedovinu i ovde sredila imanje i počela od meštana da kupujem zemlju“, započinje svoju priču Ljiljana.
Ona kaže da je u deo zemljišta bio zadružni, a deo je kupovala diretno od seljana. Danas je ta brojka narasla na više od 200 hektara, a za to joj je trebalo 10 godina.
„Kupovala sam po pet ari, 10 ari, po malo. To je 2.900 parcela od 890 ljudi. Nekada je bilo teško to realizovati jer su tu nerešeni imovinski odnosi među rođacima, ostavinske rasprave i ostalo, ali sam uspela. Sada imam oko 240 hektara zemljišta za proizvodnju brojnih organiskih vrsta lekovitog bilja. Samo jedan meštanin mi nije prodao parcelu“, objašnjava Ljiljana za BIZLife.
Lavanda, ruža, smilje…
Ljiljana naglašava da je ovo idealno podneblje za gajenje mnogih vrsta biljaka, jer je okruženo planinama i ruža vetrova ovde cirkuliše preko cele godine. Dodaje da se ovde nalaze plantaže lavande, ruža, matičnjaka, smilja i kleke, te da je ovaj projekat pokrenula kako bi aktivirala lokalno stanovništvo i oživela selo.
„Sve se proizvodi i uzgaja na organski način, nema pesticida niti bilo čega. To zahteva mnogo više vremena, radne snage, strpljenja… Lavanda se bere mašinski i nije toliko teška za uzgajanje, ali za ružu su potrebni ljudi recimo. Godišnje proizvedemo oko tonu ulja lavande“, navodi je Ljiljana.
Prema njenim rečima Srbija je malo tržište kada je lavanda u pitanju, te da ovde nije mogla da nađe kupca ni za malu količinu robe. Tako je svoje klijente potražila u inostranstvu, a to su neki od najvećih brendova u svetu.
„Izvozimo za Francusku. Naša ulja završavaju u brojnim parfemima svetskih brendova, među njima i Pacco Rabanne i Lancome“, kaže Ljiljana, koja napominje da joj je „na početku bilo teško da pronađe partnere jer su procedure jako stroge, te da brojni stručnjaci moraju da ocene način uzgajanja aromatičnog bilja, proizvodnje i destilisanja ulja, kako bi se dobio sertifikat“.
„Nema sajma koji nisam obišla, tri ili četiri godine sam baš imala problema da pronađem kupca. Sasvim slučajno u Parizu sam naišla na čoveka koji me je video očajnu i prišao da vidi šta to nudim. Tako sam ušla u priču sa kompanijom koja pravi parfeme za određene brendove“, objašnjava Ljiljana.
Dok pokazuje svoju destileriju „Lavandula“ u kojoj sva ulja nastaju, sagovornica govori o tome koliko joj je teško da pronađe radnu snagu.
„Imam desetak radnika koji su zaposleni za stalno, sezonaca bude i do 100. Od sledeće godine ćemo morati da uvozimo radnu snagu, naših ljudi nema toliko, a i oni koji dođu ne ispuštuju dogovor, često prave pauze i posao se ne završava dovoljno brzo“, ističe Petrovićeva.
Ljiljana je selu darovala novu šansu
Kompanija Ljiljane Petrović jedina u Srbiji poseduje sertifikat za društveno odgovorno poslovanje „For life“ koji se jako teško dobija. Preduzetnica objašnjava kako izgleda proces dobijanja ovog sertifikata.
„Oni dođu i kontrolišu šta si radio unazad 10 godina za prirodu, organsku proizvodnju. Pre dobijanja sertifikata, kada nisam ni znala da postoji, pravila sam put za selo, renovirala bazen za vodu, doselila neke porodice poklonila im kuću… Sve se desilo slučajno“, kaže Ljiljana.
Ona napominje i da su uslovi za meštane ovde jako teški jer selo nema vodu, te da leti bunari presušuju, a seljani se snabdevaju sa cisterni.
„Imamo kuće za odmor, imamo turiste, ali nemamo vodu. Ministarstvo je finansiralo dve mlade osobe da se vrate na selo, te kuće stoje prazne već godinu dana“, kaže sagovornica.
Ljiljana zaključuje da se upornost isplati da treba biti istrajan u onome što radite kako bi rezultati bili brzi i veliki.
Bonus video: