Srbi prave jednu grešku u vezi slava! Teolog Darko objasnio šta ne valja raditi nakon...

Porodice obeležavaju slavu onako kako crkva nalaže, trude se da ispune sve običaje i proslave je onako kako dolikuje, ali postoje neke situacije u kojima dolazi do zabune kako da se postave. Jedna od takvih situacija je i da li porodica treba da slavi slavu ukoliko dođe do smrtnog slučaja, odnosno ako domaćin umre.

Diplomirani teolog i psiholog Darko Nikolić pruža smernice za postupanje u ovim situacijama, osvetljavaći crkvene norme i tradicije vezane za slavu, u isto vreme pomažući porodicama da očuvaju duhovni i tradicionalni integritet tokom izazovnih trenutaka gubitka domaćina.

- Ovo pitanje jeste stalna dilema i pokreće polemike i nedoumice. Naš narod ima različita mišljenja treba li slaviti ili ne prve godine nakon što je domaćin preminuo, međutim stav Crkve je potpuno jasan. Krsna slava se proslavlja u kontinuitetu i bez prestanka, pa i u slučaju smrti domaćina ili nekog od ukućana. Ona se proslavlja podjednako i u dobru i zlu, u blagostanju i radosti, pa i onda kada je porodica u žalosti. Shodno tome, ukućani treba da nastave da slave slavu i običaji proslavljanja krsne slave se ne menjaju. Samo se menja to da nam nedostaju najmiliji, ali i u tim slučajevima ne treba očajavati već se moliti za spasenje njihove duše i radovati ponovnom zajedničkom susretu u Carstvu Nebeskom.

Prve godine je posebno teško obeležiti slavu zato što smo ostali bez najbližeg roda, pa Nikolić objašnjava kako onda treba izgleda obeležavanje slave te prve godine.

- Na dan slave, najpre naslednik, a po mogućnosti i ostali članovi porodice, trebalo bi da prvo odu na liturgijsko sabranje odnosno na službu u crkvu, na mesto gde će se pomoliti za zdravlje i napredak porodice, a isto tako i za preminulog domaćina, da ih se sećamo, pominjemo i molimo za spasenje njihovih duša. Posle se molitvena uspomena na našeg zaštitnika nastavlja u domu uz slavski kolač, žito, vino i sveću koje je prethodno sveštenik osveštao čitajući molitve i pominjući one koje slave, ali i naše pretke koji su slavili i od kojih smo nasledili krsnu slavu. To se naročito vidi iz molitve kojom se osvećuje slavsko žito. Sveštenik moli Gospoda da blagoslovi raznovrsne plodove (žito i plodove koji se u njemu nalaze) i osveti one koji ih budu jeli, jer su svečari prineli ovo u slavu Njegovu odnosno slavu Božiju, a u čast svetoga kojeg tog dana proslavljamo, i za spomen onih koji su preminuli u blagočestivoj veri (misleći se na naše pretke i srodnike) koji su nam slavu predali.

Mnogi imaju nedoumice oko toga da li je neophodno pripremati slavski kolač i kuvati žito, ali Darko Nikolić potvrđuje da u vezi s tim nema promena.

– Naše predanje nam govori da je Sveti Sava kao glavne simbole i obeležja slave odabrao iste one koje je i sam Gospod Isus Hristos izabrao na Tajnoj večeri, a to su hleb i vino. Pored toga, Sveti Sava je u slavska obeležja uključio i skuvanu pšenicu, odnosno slavsko žito koje se kuva za pomen i pokoj duša naših srodnika i predaka. Žito simbolizuje nov život jer sadrži u sebi klicu novog života, a znamo da se iz posejanog zrna rađaju novi plodovi. Zaključak je da i posle smrti domaćina, ukućani nastavljaju da proslavljaju zaštitnika uz slavski hleb, žito, vino i sveću, i u tom pogledu apsolutno nema nikakvih promena.

Bonus video:

(Espreso/Žena Blic/Marija Brčić/Preneo D.M.)