Smrtonosna bakterija koja napada meso: Evo iz koji područja prete bolesti, doktorka objasnila koji su važni koraci

Poplave, uragani, razorni vetrovi osim velike materijalne štete sa sobom nose i opasne zaraze, viruse i bakterije koje mogu dovesti i do stvaranja novih epidemija. Epidemiolog dr Verica Ilić upozorava da je u poplavljenim područjima velika šansa da se razviju crevne infekcije i da su ovako vanredne okolnosti veoma pogodne za intenzivno širenje bakterija i virusa.

Epidemiolog dr Verica Ilić istakla je da bakterijama veoma pogoduju vanredne situacije, te da je veoma važno da ljudima u ugroženim područjima pre svega bude obezbeđena zdrava i čista voda, kao i higijenski uslovi boravka.

- Izazivači ovih bolesti postoje i oni su tu sa nama! Ovakve vanredne okolnosti pobude i te mikroorganizme, koji, takođe, imaju potrebu da prežive, na intenzivniji napad. Uz to im pogoduje i situacija u kojoj su se našli - kaže dr Verica Ilić.

Objašnjava da crevne bolesti lako nastaju tokom poplava, jer dolazi do mešanja vode za piće i vode u kojoj se nalaze fekalije.

- Prva stvar je da se omogući i obezbedi čista voda onima koji su smešteni negde posle takvih poplava. Značajno je i kako će se pripremiti smeštaj za ljude iz poplavljenih područja. Jer kada imamo veliko broj ljudi na jednom prostoru stvara se mogućnost za respiratorne bolesti i to je sve jedan ciklus koji se nadovezuje jedna na drugi - kaže dr Ilić.

Osvrćući se na vest sa Floride da se u vodi pojavila smrtonosna bakterija vibrio vulnificus, poznatija i kao mesožder, jer napada meso, dr Ilić ističe da je to podseća na bakterije iz grupe vibiro, u koju spada i kolera.

- Svejedno je da li će ti ljudi imati digestivne probleme ili infekcije crevnih bakterija, bilo da je to kolera, salmonela ili novi oblici bakterija... Kolera, dizenterija, salmonela najčešći se javljaju u uslovima kada imamo problem sa vodom. Kada je u pitanju hrana tu je salmonela. U vanrednim situacijama one su "glavni glumci" svih nesreća i tragedija - kaže epidemiološkinja dr Ilić.

Groznica Zapadnog Nila preti Srbiji iz Bosne

Na poplavljenim zemljištima, kada se voda povuče, ostaće veliki broj svih mogućih parazita, ali će se razvijati i komarci. Tako dolazimo u mogućnost i većeg zaražavanja bolestima koji se sa insekata prenose na ljude, objašnjava dr Ilić.

U Srbiji su do sada registrovane 62 osobe obolele od groznice Zapadnog Nila, pa se postavlja i pitanje da li treba paničiti ukoliko komarci zaraženi ovim virusom u Bosni dođu i u Srbiju. Doktorka Ilić ipak kaže da bi ona više paničila zbog ponovne epidemije pertusisa i malih boginja koji već drugu godinu zaredom vladaju kod nas.

- Groznicu Zapadnog Nila ćemo regulisati redovnom dezinsekcijom, dezinfekcijom i deratizacijom. Ja bih mnogo više paničila zbog epidemije morbila i pertusisa koju imamo već drugu godinu zaredom! - kaže dr Ilić.

Dr Ilić ističe i da svaka klimatska katastrofa navodi životinje da se približavaju ljudima, što automatski doprinosi stvaranju nove zoonoze, poput korone.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Sofija Vulićević/prenela:B.S.)