Muslimanka se zaljubila u Srbina, pa šokirala pitanjem: "Eh, da ti kažem nešto..." pobesnela zbog jedne Srpkinje

Međuverski brak ili tzv. mešoviti brak nije bio tako retka pojava na našim prostirima, naročito u vreme SFRJ.

Nesumnjivo je da postoje određeni izazovi i prepreke među partnerima koji nisu iste nacije, rase ili vere.

Pre svega, oni najčešće proističu iz razlika u kulturi i nerazumevanju okruženja, ali, ukoliko je ljubav prava, svaka prepreka je premostiva.

Pred ovakvom dilemom našla se jedna devojka muslimanske veroispovesti koja, kako kaže, studira u Srbiji i "bacila je oko" na kolegu sa fakulteta koji je pravoslavac.

"Zanimaju me iskustva mešanih parova na našim prostorima i to preciznije između pravoslavca i muslimanke odnosno Srbina i Bosanke. Studiram u Srbiji i mnogo mi se sviđa kolega sa faksa i mislim da je obostrano s obzirom da me je napokon pozvao da izađemo, međutim bojim se upuštati u nešto potencijalno ozbiljnije ako su inače prisutne neke stvari koje se ne mogu prevazići glede naših razlika, a mnogoo mi se sviđa... Da li ste i vi ostali uspeli zajedno da prevaziđete neke prepreke i koje?", navela je ona na sajtu Ispovesti.

Njeno pitanje izazvalo je polemiku pa je za kratko vreme dobila više od 70 odgovora ljudi koji su joj dali savete.

Jedna žena je podelila savet iz ličnog iskustva, jer se i sama našla u sličnoj situaciji:

On pravoslavac, ja muslimanka. Ne živimo na Balkanu i nikakvi smo vernici i ne bavimo se tradicijom. Izjašnjavamo se "bez vere". Ako bi kad dobili dete, dali bi mu neko ime iz te države... Ako pratite veru ili ste tradicionalni, odustani odmah, to ne može.

Druga žena je napisala da je udata za Turčina i da je nije briga šta pričaju drugi ljudi:

Udata sam za turcina muslimana, ja i moji pravoslavci. Ljudi pricaju sta hoce iza ledja, ne dotice me uopste, znam da bolju osobu nisam mogla da nadjem za brak, a isto i on misli. Prema tome sve je do tebe i tvog stava, kao i njegovog, ako vama ne smeta, a nema razloga da vam smeta ako ste civilizovani ljudi koji umeju da pricaju sta misle, samo napred.

Treća žena navela je da će biti teško održati tu vezu:

Najkraće: moguće je, ali teško. Pomaže ako ćete živeti u drugoj zemlji koja nije ni Bosna ni Srbija. Takođe, nitko ne sme biti verski fundamentalista

Ovo su još neki odgovori na ovu temu:

Evo savet od jedne verske osobe, buduci da sam ja muslimanka, bas sam patriotski nastrojena, nemam iskustva s tim. Mislim, imala sam poznanstvo s jednim Srbinom al' nista ozbiljno lik je ateista tkd ništa. Ehh sad sto se tice braka, licno ja, ne bih ulazila u takvu vezu jer ne postujes pravila islama takodjer iz razloga krstenja djeteta, konzumiranja hrane (svinjetine), fakticki ti se asimiliras. Ukoliko nije takva situacija, smatram da takvi brakovi mogu opstati samo van Balkana, ovde ne.

Srpkinja sam, on musliman. Ateista sam, on vjernik. Trenutno posti ramazan. Bojio je jaja sa mojom mamom da nam kćerka može počastiti prijatelje u školi za Vaskrs. Jer moji to slave. Djeci sam imena dala ja. Djeca jedu svinjetinu sa mnom. On to ne jede. Sa mojima slavi Božić, sv. Jovana, Vaskrs. Kod njegovih odemo za bajram. Mi slavimo rođendane i novu godinu, 1.maj. Imamo skladan i sretan brak.

U takvom, jako sretnom, braku sam 20 godina i živimo u Bosni u srednje malom mestu. Nijedno nije verski nastrojeno na iciju stranu, cisto postujemo osnovnu tradiciju, deca ne idu na vjeronauku, niko se u ratu nije ogrešio o nesto i samo tako po meni moze opstati. Sve ostalo je mucenje, moguce prevazici ali mucenje. Ako ste vjerski, htjecete djecu na jednu ili drugu stranu, pa cak i partnera da se odrekne vjere a o ratu i zivotu u malim sredinama da ne pricam.

Šta vi mislite? Pišite nam u komentarima.

Bonus video:

(Espreso/Ispovesti)