Najnovija anketa pred izbore u Americi: Evo ko sada vodi!

Podpredsednica Demokratske stranke Kamala Haris prednjački u odnosu na republikanskog kandidata Donalda Trampa za tri poena, sa 46% prema 43%, prema poslednjoj anketi koju su sproveli Rojters i Ipsos.

Četvorodnevna anketa koja je završena u ponedeljak, pokazala je da je Tramp, koji je zaostao za Harisom šest poena u anketi Rojtersa/Ipsosa od 20. do 23. septembra, bio preferirani kandidat za niz ekonomskih pitanja i da bi neki birači mogli da budu podstaknuti njegovim tvrdnjama da su ilegalni imigranti skloni kriminalu, tvrdnje koje su akademici i istraživački centri u velikoj meri diskreditovali.

Anketa je imala marginu greške od oko 3 procentna poena, piše Rojters.

Ispitanici su ocenili ekonomiju kao najveće pitanje sa kojim se zemlja suočava, a oko 44 odsto je reklo da je Tramp imao bolji pristup u rešavanju „troškova života“, u poređenju sa 38 odsto onih koji su izabrali Harisovu.

Među nizom ekonomskih pitanja kojima bi sledeći predsednik trebalo da se pozabavi, oko 70 odsto ispitanika reklo je da bi troškovi života mogli da budu najvažniji, sa samo malim procentom onih koji biraju tržište rada, poreze ili tezu „ostavljaju me finansijski bolje“. Tramp je takođe imao veću podršku od Harisove u svakoj od tih oblasti, iako su glasači sa razlikom od 42 do 35 odsto smatrali da je Haris bolji kandidat za rešavanje jaza između bogatih i prosečnih Amerikanaca.

Činilo se da je Tramp ohrabren široko rasprostranjenom zabrinutošću oko imigracije, koja je trenutno na najvišem nivou u Americi u poslednjih više od jednog veka. Oko 53 odsto birača u anketi reklo je da se slaže sa izjavom da „imigranti koji su ilegalno u zemlji predstavljaju opasnost po javnu bezbednost“, u poređenju sa 41 odsto onih koji se ne slažu. Glasači su po tom pitanju bili bliži u majskoj anketi Rojtersa/Ipsosa, kada se 45% složilo, a 46% se nije složilo.

Na predizbornim skupovima tokom cele godine Tramp je skrenuo pažnju na zločine koje su ilegalni migranti počinili u zemlji. Iako postoji malo podataka o imigracionom statusu kriminalaca, studije su generalno otkrile da imigranti nisu skloniji kriminalu u odnosu na američke starosedeoce.

Haris je u odnosu na Trampa vodila svakoj od šest anketa Rojtersa/Ipsosa otkako je ušla u trku krajem jula. Najnovija anketa pokazala je da je rezultat Kamale Haris porastao za dva procentna poena – 47% u odnosu na 45% – među biračima za koje je izgledalo da će najverovatnije da izađu na glasanje u novembru. Oko dve trećine birača sa pravom glasa izašlo je na predsedničke izbore 2020, prema proceni istraživačkog centra Pev.

U poslednjoj anketi glasači su verovali da je Harisina mentalna oštrina iznad Trampove, a 55 odsto se složilo sa izjavom da je ona „mentalno oštra i sposobna da se nosi sa izazovima“, u poređenju sa 46 odsto koji su rekli isto za Trampa.

Dok nacionalna istraživanja, uključujući Rojters/Ipsos ankete, daju važne signale o stavovima biračkog tela, rezultati Izbornog koledža od države do države određuju pobednika, sa sedam država na bojnom polju koje će verovatno biti odlučujuće. Ankete su pokazale da su Haris i Tramp nepokolebljivi na bojnom polju u tim državama, računajući greške u mnogim rezultatima.

Harisova je ušla u trku kada je demokratski predsednik Džo Bajden okončao napore za reizbor, a nakon lošeg učinka u debati protiv Trampa u junu. Tramp je u to vreme bio široko viđen kao favorit, delom na osnovu njegove percipirane snage u ekonomiji posle nekoliko godina visoke inflacije pod Bajdenovom administracijom.

Najnovija anketa Rojtersa/Ipsosa anketirala je 1.272 odrasle osobe u SAD na mreži, širom zemlje, uključujući 1.076 registrovanih birača. Za 969 njih se smatralo da će najverovatnije izaći na dan izbora.

Bonus video:

(Espreso/N1/Preneo: V.Š)