Isplivala šok istina o Zoni Zamfirovoj! Sve što ste gledali bila je laž: Ovo je svima promaklo, ona uopšte nije...

Knjiga "Srbi na Kosovu i Metohiji u 20. i 21. veku" autora Dragoslava Ćetkovića baca novo svetlo na život čuvene lepotice.

O lepoj Nišlijki Zoni Zamfirovoj pisao je Stevan Sremac, a slavni reditelj Zdravko Šotra snimio je film i ispričao jednu verziju priče o njoj. Međutim, sasvim drugačije podatke o devojci očaravajuće lepote iznos Dragoslav Ćetković u svojoj novoj knjizi "Srbi na Kosovu i Metohiji u 20. i 21. veku". Autor tvrdi da sve što smo gledali na velikom platnu zapravo nije istina!

Izdavačka kuća "Obeležja plus" i Fondacija "Braća Karić", uz blagoslov patrijarha Porfirija, objavile su ovo delo kao nastavak prve istoimene knjige Ćetkovića iz 2018. godine.

- Zona Zamfirova nije Nišlijka i njene ljubavne pustolovine nisu bile onakve kako ih je opisao Stevan Sremac u drami, niti onakve kako ih je predstavio Zdravko Šotra na filmu. Reč je o slobodnoj, umetničkoj interpretaciji ljubavne priče s kraja 19. veka. Priču je Stevan Sremac čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio s viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom, ocem trinaestoro dece, među kojima je bila i Jevrosima, koju su od milošte zvali Zone... Kad je napunila šesnaest godina, Zoni nije bilo ravne po lepoti u Prištini i šire. Upala je u oči svoj momčadiji u varoši, a najviše Maksimu, sinu Koste Gapića, kujundžije. Cela Priština je to znala, pa im je i pesma ispevana - naveo je autor na nedavnoj promociji knjige u Kolarčevoj zadužbini.

Ćetković otkriva i detalje iz života Zone.

- Zonino puno ime bilo je Jevrosima Kijametović. Kako se navodi u Ćetkovićevoj knjizi od skoro hiljadu strana, rođena je 15. juna 1874. u Prištini, i tamo živela do 1943, kad je zbog okupatorskog terora nad Srbima izbegla u Beograd. Preminula je 22. novembra 1952. i sahranjena na prestoničkim Novom groblju. Iza nje ostalo je devet unučadi i 14 praunučadi. Jedna od praunuka dobila je ime Zone - navodi pisac.

Autor više od 700 biografskih jedinica i više od 250 fotografija predstavlja srpsko kulturno nasleđe sa Kosova. Tu su biografije patrijarha Porfirija, episkopa Ilariona, svih članova porodice Karić, dirigentkinje Jasmine Novokmet, kompozitora narodne muzike Blagoja Košanina, vokalne solistkinje Radio Beograda Sonje Perišić, glumca Milana Vasića, mlade pevačice Pavline Radovanović, rok pevačice Snežane Mišković Viktorije i brojnih drugih.

Bonus video:

(Espreso/republika/T.M.)