Rasim Ljajić postavio uslove oko preuzimanja FK Partizan: Gore je nego što sam mislio, ne kopčam se otpozadi!

Izvesno je da će predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić zameniti Milorada Vučelića na čelu FK Partizan, ali moraju da se poklope određeni uslovi.

Ljajić u ekskluzivnom intervjuu za Kurir otkrio da će tražiti odlaganje skupštine kluba, koja je zakazana za 11. oktobar, jer je to jedan od preduslova da preuzme ovu funkciju. Ljajić otvoreno priča i o prilično revolucionarnim promenama u funkcionisanju kluba koje namerava da sprovede i poručuje da neće da bude engleska kraljica u Partizanu bez ikakvih ovlašćenja, što nameće sadašnja postavka stvari.

Kaže da je stanje u Humskoj gore nego što je mislio.

- Jedino mi je jasnije zašto ljudi ne prihvataju da se angažuju za rukovodeće pozicije u FK Partizan. Naime, stanje je mnogo teže nego što sam mogao i da pretpostavim. Moja ljubav prema Partizanu i fudbalu uopšte možda jeste iracionalna, ali sam se trudio da u javnim poslovima budem uvek s dve noge na zemlji i krajnje pragmatičan. A to znači da sam spreman da se upustim u ovu avanturu samo pod određenim uslovima. Kao prvo, da se odloži skupština koja je zakazana za 11. oktobar, a kao drugo, da se nova uprava bira po novom statutu, jer je ovaj stari potpuno anahron i u startu uvodi dvovlašće u funkcionisanju kluba. Tako je po sadašnjem normativnom aktu predsednik kluba engleska kraljica, bez ikakvih ovlašćenja, a generalni direktor je faktički premijer sa svim operativnim kapacitetima. Možda ja ne izgledam suviše pametno, ali da se baš kopčam otpozadi, glupo je i pomisliti.

Zašto se upušta u ovaj izazov ako je situacija toliko loša?

- Ulazak u Partizan u ovim uslovima isto je kao da ulazite u hladnu, mutnu i brzu vodu, a treba da se dočepate druge obale. Preko 90 odsto mojih prijatelja se hvatalo za glavu kad su uopšte čuli da razmišljam da se kandidujem. Partizan je danas klub sa evropskim platama, balkansko-socijalističkom organizacijom i afričkim rezultatima. Dakle, već propast u najavi. I ne radi se tu samo o finansijskoj dubiozi već i o nakaradno postavljenom čitavom sistemu po kojem klub funkcioniše, o starom modelu poslovanja preduzeća da je to svačija i ničija svojina, ili, što je još gore, da je to alajbegova slama iz koje se samo uzima. Pa, presušilo bi i da se radi o Dojče banci. Treća stvar, možda jednako teška kao i prethodna, mnogo su poremećeni međuljudski odnosi, posebno kad su u pitanju bivši igrači, jer oni koji su van kluba smatraju da zaslužuju da budu umesto onih koji su u klubu. Ni Partizan, kao i nijedan drugi naš klub, ne može i ne sme da funkcioniše kao zavod za zapošljavanje ili zbrinjavanje bivših fudbalera. Oni svakako imaju svoje mesto u klubu, naročito sportskom delu, od rada sa mladim kategorijama, skauting službe, preko trenera, do sportskog direktora. U upravi kluba takođe treba da bude mesta za bivše igrače, kao i u skupštini, ali moraju i oni da shvate da se ne živi od stare slave. Partizan je mnogima od njih mnogo više dao i ovo je vreme kada i oni svojim angažmanom treba da pomognu da Partizan stane na zelenu granu.

Kako pomiriti upravu kluba i navijače?

- Čim nema rezultata, imate i lošu atmosferu i loše odnose između navijača i uprave. Amerikanci često kažu: "Ništa ne uspeva kao uspeh." Osim toga, i kad ide dobro i kad ide loše, sa navijačima mora da se razgovara, jer su oni važan deo ovog ukupnog mozaika. U Areni na svakoj košarkaškoj utakmici Partizana imate po 20.000 ljudi i zamislite šta bi se desilo kada bi i fudbalski klub bio organizovan i beležio rezultate kao košarkaški.

Može li sport bez politike?

- Mislim da je to lažna i veštački nametnuta dilema. Sport, a naročito fudbal, mora i treba da bude odvojen od dnevne politike, strančarenja i političarenja. Ali je saradnja sa državom i državnim institucijama i lokalnim samoupravama ne samo potrebna već i neophodna. Ko bi radio sportsku infrastrukturu, gradio stadione, to sigurno klubovi ne bi mogli ni pod razno. Evo, Partizanu su sada potrebna sredstva da izmiri obaveze prema igračima, klubovima, poreskoj upravi, da bi prošao tzv. monitoring UEFA. Ko će da da taj novac? Naša privreda i kompanije nemaju interes za ulaganja u fudbal zato što nema publike na stadionima i igra se loš fudbal, pa nemamo gledaoce ni pred TV ekranima. Kompanije nemaju interes ni da se reklamiraju, a to je važan izvor prihoda u svim klubovima u Evropi. Tek treba da stvaramo uslove da klubovi funkcionišu kao preduzeća, koja će da stvaraju novac, ispunjavaju obaveze, a država samo stvara okvir dobrim zakonima i ukupnim sportskim ambijentom. Dok se to ne desi, pomoć države je neophodna.

Bonus video:

(Espreso sport/Kurir.rs/ Ivana Kljajić/Prenela J.B)