VEROVANJe
Ovo malo ko praktikuje, a tako neupokojene duše ulaze u vaš dom: Evo šta svaki vernik mora da uradi na zadušnice
U subotu 5. oktobra Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Miholjske zadušnice
To je dan kad se izlazi na groblja gde su sahranjeni naši najmiliji. SPC zadušnice obeležava četiri puta godišnje, a posle zimskih (9. marta) i letnjih (22. juna) zadušnica, sad su na redu Miholjske (5. oktobar) i Mitrovske jesenje zadušnice koje se obeležavaju 2. novembra.
Jedan od običaja koji je vezan za groblje, i to ne samo kad su u pitanju zadušnice, već i kad god odete na groblje, jeste obavezno pranje ruku nakon posete groblju. Na pitanje zašto to rade većina ljudi će zbunjeno slegnuti ramenima i reći kako je to običaj, kako su to naučili od svoje babe ili da jednostavno smatraju "da tako treba".
Šta kaže baka Stanika?
Kad samo ovo pitanje postavili baka Staniki, koja je vernik i redovno posti i ide u crkvu, prilično se zbunila.
- Joj dete, šta me pitaš. Šta znam, ja sam od svoje babe naučila da se ruke obavezno peru posle groblja, ona od svoje i tako redom. Treba se spere s ruku prljavština i sve ono što se vidi i ne vidi - kazal nam je ta vremešna bakica.
Još više se zbunila kad smo joj rekli da taj običaj nema veze sa verom.
- Budi Bog s tobom dete! - rekla je bakica i prekrstila se.
Nekad se verovalo da je groblje "nečisto mesto"
Osim očiglednih higijenski razloga, pranje ruku nakon posete groblju je običaj koji se poštuje od drevnih vremena. Naši preci možda nisu imali prilike da se obrazuju, ali su ih običaji koje su poštovali štitili, pre svega, od bolesti.
Nekada je bio običaj da se ukućani nakon povratka s groblja sačekivali u dvorištu sa lavorom i vodom. Ruke su se prale sapunom od ceđi kako bi se zaštitili od bolesti koje su nekad harale i odnosile brojne živote usled nehigijenskih uslova života. Pranjem ruku oni su zapravo čuvali decu od zaraze i kontakta s drugim ljudima koje su sretali na groblju.
Kako su više puta objašnjavali etnolozi, pranje ruku posle dolaska sa groblja vuče korene iz paganskih vremena i obučaja. Naši preci su, naime, pre primanja hrišćanstva i pravoslavlja groblje smatrali "nečistim mestom" na kome obitavaju duhovi umrlih. Ruke su se prale vodom koja je simbolično spirala dodir sa smrću. Osim toga, stari su verovali i da pranje ruku posle groblja treba da "spere" razne nemirne i neupokojene duše koje lutaju grobljem i koje nikako ne treba "povesti" kući sa sobom. Štaviše, sa groblja se posle sahrane iz sličnog razloga treba vratiti drugim putem od onog kojim se na njega došlo.
U subotu 5. oktobra su zadušnice, pa se očekuju gužve na grobljima
U ranim godinama hrišćanstva mnogi paganski običaji su se zadržali kako bi stanovništvo brže i lakše prihvatilo tada novu veru i jednog Boga umesto više božanstava koje su poštovali. Mnogi od tih običaja, kao što je i pranje ruku nakon povratka sa groblja zadržalo se do danas, iako nema veze sa hrišćanstvom.
Kako nas uči hrišćanska vera smrt je samo prelaz u večni život, a svojim vaskrsenjem Hrist je pobedio smrt i dokazao da ona ne postoji, pa samim tim nema razloga za strah od smrti.
Bonus video:
(Espreso/srecnarepublika/T.M.)