bez pardona
Čović u svom stilu: Ovo treba da bude kuća košarke, a ne alkohola, duvana i abrova!
Iskrena poruka novog predsednika KSS
Predsednik KSS-a Nebojša Čović najavio je promene i u ženskoj košarci gde je potrebno izdvojiti znatno veća sredstva.
Treba napomenuti da je i ostanak Marine Maljković neizvestan, što je i sama rekla posle Olimpijskih igara.
- Prvo da vam kažem, 54 klubova seniorska, a 124 ukupno. U okruženju, pođete do Mađarske, Bugarske, to je impozantan klub. Bila su dva ranga doskora, sada tri ranga. Finansije su bile problem, juniroska reprezentacija je uzela medalju, U20 je bila povezana sa seniorskom, napravila je kiks, ništa strašno. Važno je da imamo reprezentaciju, imamo šesto mesto na OI, Ivana Raca, Jovana Nogić, Dugalić... Imamo dobru reprezentaciju, kontinuitet, pogedajte Mađarsku, Hrvatsku. Klupska košarka je loša, jer nema para, a to je prioritet. Mi smo improvizovali ovih godina. Imamo dva kluba - Zvezda, Mega, koja je izvanredno radila, mi imamo puno trenera koji su otišli u Kinu. Trudićemo se da te trenere vratimo nazad, prioritet će biti ženska klupska košarka. Doći će trenutak pravi da na čelu sa Nebojšom, da poboljšamo finansijski aspekt - rekla je potpredsednica KSS-a Ana Joković.
Žele da poboljšaju atmosferu u celokupnoj srpskoj košarci...
- Kad se poslednji put gledali. Bio je Tajfun - Šentjur, protiv Tajkuna, Tajfuna... Bilo je to na našoj televiziji, malo je smešno, a treba da gledamo našu žensku košarku. Vi gledate za muške klubove budžete 15, 16 miliona, a ne može za žensku ligu da se izdvoji 500.000 - 600.000 evra, što je bruka i sramota. Govori se o jednakosti polova, moramo da se uključimo, da se podrži taj resor sa Anom. Nekada medalja, a osvojeno ih je za prošla dva mandata 26, a za vreme Đilasovog mandata 22... Sveukupno 54 medalje. Ima tu medalja i u 3x3. One nekada pokriju nerad i loše odnose. Da li je vama to jasno ili nije, meni je drago da je košarkaškom svetu jasno. Ovo treba da bude kuća Košarke, a ne alkohola, duvana i abrova. U javnost će izaći kako se budemo dogovorili. Prioriteti su nam jasni, reprezentacija u svim nivoima i uzrastima. Međunarodna agenda, infrastruktura, trebaju nam trenažni centri, ne samo u Beogradu, nego u Srbiji. Nije Beograd samo Srbija, nego da obiđemo našu zemlju, treba da vidimo tu problematiku, kako možemo da pomognemo i šta su njihovi predlozi, da se ne svede na kukanje. Da vidimo šta je tu realno, a šta nije da se sprovede. Košarka donosi trofeje ovoj zemlji. Neki drugi sportovi u koje smo zaljubljeni, mislim na fudbal, on je kao religija. I kad su pare u pitanju.
Krstić je govorio o odlasku mladih igrača...
- Pre svega, u odnosu na neke ranije godine, tu je koledž košarka, oni su krenuli da plaćaju igrača, ne malo, igrači od 18-19 godina, oni dobijaju ozbiljne ugovore za njihov uzrast. To je boljka koja udara celu evropsku košarku, generalno plan je što je i predsednik rekao da trenažni centri i struka, sa kojom kuburimo, treba da bude tu i bolja komunikacija sa klubovima. Bio sam predsednik KK Sloga, znam svu problematiku koju imaju klubovi, što je Ana pominjala i finansije su jedan od tih problema. Po meni tu deca nisu problem, nego roditelji koji tu hoće najbolje. Koledži su možda tu i najveći problem, kada imaju takve ponude da odu za pare, da odu i završe školovanje, nauče jezik. Teško je takmičiti se sa tim. Ako mi napravimo mi dobar zaokret u infrastrukturi i uspostavimo komunikaciju sa klubovima, postoji šansa da zadržimo tu decu. Ja sam se i u prethodnom mandatu trudio da zadržimo tu decu koja su u dijaspori, da ih privučemo da se vrate u klubove, imali smo mrežu skauta, da oni budu na raspolaganju.
Na tu temu je poentirao i sam Čović.
- Možete da zadržite igrača uslovima, a oni nisu samo pare. Najviše tih igrača i igračica voli da raste u svojoj sredini, a ako nema uslova. U Kraljevu je Krstić rekao kolike su muke da nađeš 200-300.000 da isfinansiraš... Treba da se povećaju ulaganja, mi ih sigurno opravdavamo, mi ih ne nosimo kući, mi nismo neki drugi sport, mi smo košarka. Treba da zaštitimo klubove od odlaska u NCAA, to će biti teško od dogovora sa FIBA. Kada deca odlaze iz svoje sredine ka Beogradu, da klubovi dobiju adekvatna obeštećenja u skladu sa ulaganjima. Ako nije plaćena članarina ili ne znam šta. Pojavljuju se i varijante nečega što se meča - klubovi i škole košarke. Nekim manjim klubovima i školama se isplati da daju igrača Turcima, pa sada je moderno Amerikancima. Čak se i menadžerske agencije povezuju sa Amerikancima. Kada dobijete tu ponudu da on dobija 200.000 dolara godišnje, da dobije smeštaj, hranu, univerzitet. Šta bismo mi uradili u takvim situacijama, to su nekakva iskušenja koja nas čekaju. Isto tako mislim da treba da organizujemo, potrebne su pare, da budu naši kampovi za decu u Americi, kao i na teritoriji Evrope. Treba da zakupiš u Americi salu na mesec danu, u Evropi to može u Beogradu. Da tu bude četiri-pet ljudi... Moramo da imamo bazu dece, da ne bude privilegija jednog čoveka. Ima puno mera, a ne može ništa da se uradi preko noći. Biće puno sudara sa nekima koji su zauzeli pozicije. Da li je vama normalno da dete koje ima državljanstvo Srbije je stranac, a Amerikanac, Panter, dobije državljanstvo i srpski je igrač. Mi po Ustavu nemamo pravo na košarkaško državljanstvo. Svi smo mi ravnopravni. To su primeri, sve to treba rešavati, neće biti lako, ali od kukanja nema ništa.
Bonus video:
(Espreso sport)