38 dana pakla i stotine mrtvih! Ono što se dogodilo poslednji put kad je Izrael upao u Liban nagoveštava novi užas!

U noći između ponedeljka i utorka, Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu na Liban, treću od 1982. godine. Izraelski zvaničnici tvrde da će ova operacija trajati nekoliko dana, a cilj je da se pripadnici militantne grupe Hezbolah onesposobe na jugu Libana, kako ne bi mogli da vrše napade na severni Izrael. Prethodna dva rata Izraela i Hezbolaha dovela su do velikog broja žrtava i sugerišu kako bi mogla da izgleda nova kopnena ofanziva.

Izraelska vojska u noći između ponedeljka i utorka objavila da počinje kopnena ofanziva u Libanu. Ta operacija nazvana je "Severna strela" i podrazumeva racije na teritoriji južnog Libana, gde se nalaze uporišta Hezbolaha.

Kopnenom upadu prethodilo je žestoko granatiranje Libana, uključujući i glavni grad Bejrut. U ponedeljak je blizu 100 ljudi ubijeno u Libanu.

Operacija "Severna strela"

Kako je primećeno prisustvo izraelskih tenkova na granici, vojska Libana povukla se iz tog područja, čime je poslat jasan signal da će se Hezbolah boriti sam.

Upad u Liban predvodi 98. divizija, koja se smatra elitnom jedinicom izraelske vojske. Čine je padobranci, komandosi, mornarica i oklopna brigada.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je ranije da će stvoriti uslove da se stanovnici Izraela vrate na sever, odakle su evakuisani zbog čestih raketnih napada Hezbolaha.

Izraelski ministar odbrane Joav Galant obavestio je američkog ministra odbrane Lojda Ostina o izraelskim racijama na Liban i rekao da se Izrael i SAD slažu oko važnosti uništavanja Hezbolahove "infrastrukture za napade" duž izraelsko-libanske granice, saopštila je Galantova kancelarija.

- Ministar je razgovarao o lokalizovanim i ciljanim napadima koje je IDF pokrenuo preko noći, protiv terorističkih ciljeva Hezbolaha u pograničnom području južnog Libana - navedeno je u saopštenju.

Kako je istakao Galant, kopnene operacije su preduzete da bi se eliminisalo više vođstvo Hezbolaha i umanjile ofanzivne sposobnosti grupe.

Izrael i Hezbolah ratovali su 1982. i 2006. godine, kada se i dogodio poslednji upad Izraela na teritoriju Libana. Nekoliko stvari je ovog puta drugačije.

Kako će izgledati kopnena ofanziva na Liban

Hezbolah, po svemu sudeći, ima ogromne mreže tunela i postrojenja u južnom Libanu, tako da će Izraelci morati da donesu jasnu odluku: šta je dovoljno dobar "rezultat" da bi kopnena ofanziva bila okončana.

Jedna od vojnih namera Izraelaca kada su ušli u Gazu bila je da demontiraju mrežu tunela Hamasa, a skoro godinu dana kasnije, to nisu do kraja uspeli. Izrael takođe mora da se fokusira na svoj strateški cilj vraćanja ljudi u domove na severu zemlje. Oni će tvrditi da je ovo važan korak na tom putu, ali ako dođe do dugotrajne borbe u južnom Libanu, Izraelci se sigurno neće skoro vratiti na sever.

Izraelski potpukovnik Piter Lerner kaže da Hezbolah ima „baze za napredovanje“ na jugu Libana koje su bile namenjene za korišćenje u „napadima nalik na onaj 7. oktobra“. Misli se na napad Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine, kada je oko 1.200 Izraelaca ubijeno, a na stotine zarobljeno. Zbog toga je izraelska vojska preko noći izvršila pregrupisanje, "kako bi demontirala te infrastrukture”.

Pukovnik Lerner kaže da postoje razlike između upada u Liban i u Gazi. U Gazi je postavljen cilj da se Hamas totalno demontira, a operacija u Libanu je „mnogo više fokusirana na neposredne pretnje izraelskim građanima“.

- Nema plana za okupaciju Libana, plan je da se demontira infrastruktura koju je Hezbolah uspostavio da ubija Izraelce - ističe Lerner.

Libanski premijer Nadžib Mikati rekao je da se njegova zemlja suočava sa "jednom od najopasnijih faza" u svojoj istoriji.

Izraelska vojska se u Libanu suočava sa mnogo većim izazovima od Gaze, imajući u vidu da je logistika Hezbolaha značajno naprednija od Hamasa, da su ovi militantni naoružaniji, ali bitno je naglasiti da je i teren drugačiji. Tuneli Hezbolaha su napravljeni u kamenu i u njih je teško prodreti bez bombi za uništavanje bunkera.

Hezbolah - država u državi

Izrael već nekoliko nedelja sprovodi operacije koje su fokusirane na militantnu grupu Hezbolah, koja ima sedište u Libanu. Od strane mnogih država ova grupa je proglašena kao teroristička organizacija, a ima vojnu i novčanu podršku Irana.

Hezbolah je u proteklom periodu praktično obezglavljen. Eksplozije pejdžera i voki-tokija koje koriste borci ove grupe dovele su do smrti najmanje 37 ljudi, dok je više od 1.000 njih ranjeno.

Usledilo je žestoko granatiranje Libana, čak i Bejruta, u kom su ubijeni ključni komandanti Hezbolaha. U petak prošle nedelje ubijen je Hasan Nasralah, vođa militanata. Njegov zamenik Naim Kasem rekao je da je Hezbolah spreman za kopneni napad Izraela i da će nov vođa uskoro biti izabran.

Hezbolah je, prema svim dostupnim informacijama, najmoćnija militantna grupa na Bliskom istoku. Iako su komandanti ove grupe ubijeni, boraca i dalje ima i oni će se sada pregrupisati, kako bi se suočili sa Izraelom.

Hezbolah je daleko nadmoćniji od Izraela u vazduhu, imajući u vidu moćni arsenal raketa, dok izraelske trupe brojčano nadmašuju borce Hezbolaha. Prema istraživanju CNN-a, Hezbolah ima oko 200.000 raketa i projektila na raspolaganju. Pored toga, tu su i bespilotne letelice, prenosivi sistemi protivvazdušne odbrane (PVO) i raketni sistemi zemlja-vazduh.

Boraca Hezbolaha ima između 30.000 i 50.000 hiljada. Komandanti ove militantne grupe tvrde da ih ima više od 100.000, ali ove informacije nikada nisu potvrđene. Izrael, sa druge strane, ima oko 170.000 vojnika i na stotine hiljada rezervista.

Snage Tel Aviva izgradile su i jak sistem odbrane, čija je okosnica PVO "Gvozdena kupola".

Upad Izraela u Liban 2006. godine

Poslednji upad Izraela na teritoriju Libana dogodio se 2006. godine, što je poznato kao Drugi libanski rat. Pripadnici Hezbolaha su u julu te godine upali u Izrael i oteli dva vojnika sa graničnog područja.

Cilj upada je, prema vođe ove grupe Hasanu Nasralahu, bio da se Izraelci nateraju na puštanje libanskih zarobljenika u zamenu za njih.

Umesto razmene, tadašnji izraelski premijer Ehud Olmert, okrivio je libansku vladu za "čin rata", dok je načelnik Generalšaba Dan Haluc izjavio da će njihov napad "vratiti vreme unazad za 20 godina u Libanu", zapretivši masovnim uništenjem.

Kao odgovor, Izrael je započeo kopnenu ofanzivu na Liban. Rat je trajao 38 dana, stradalo je više od 120 Izraelaca. Hezbolah je prema procenama "Hjuman rajts voča" izgubio oko 250 boraca, dok je ukupno poginulo oko 1.200 ljudi u Libanu.

Posle razornih vazdušnih udara, nalik onima danas u Gazi, koji su imali malo efekta na baraže "kaćuša" raketa kratkog dometa iz Libana, krenula je kopnena ofanziva. Već 13. jula je uvedena potpuna pomorska, vazdušna i kopnena blokada koja je trajala sve do septembra, iako je primirje proglašeno 14. avgusta.

Izraelske kolone tenkova "Merkava" i oklopnih vozila upadale su u zasede i trpele velike gubitke od antitenkovskih raketnih bacača. Hezbolah je koristio male grupe dobro obučenih i naoružanih boraca, koji su bili posebno efikasni u urbanom okruženju. Na kraju rata je 22 tenka probijeno od strane iranskih i ruskih raketa, ali je samo pet potpuno uništeno, dok je ubijen 121 izraelski vojnik i 49 civila.

Bonus video:

(Espreso/Blic/M.L.)