Rođen u Hrvatskoj, njegov nadimak od tri slova svakoga je plašio: Imao devojku Hercegovku, brat ga molio da...

Vlastimir Denić Met je bio poznat žestoki momak sedamdesetih i osamdesetih, čiji nadimak često možete čuti kada se priča o momcima sa vrelog asfalta. Kada god se priča o Ljubi, Robiji, Ćenti, Giški, Duji, Petkovu, Arkanu, često se čuje i “Met”. Za njega svi imaju reči hvale i govore kako je bio korektan čovek i dobar drug. Rođen je u Hrvatskoj 1952. kao najmlađi od troje dece.

Roditelji su mu se razveli, a otac mu je bio oficir i kada je dobio prekomandu u Beograd poveo je Meta sa sobom, a stariji brat i sestra su ostali kod majke. Vlasto, kako ga je porodica zvala, nakon što se otisnuo u beli svet, dolazio je povremeno kod brata, koji ga je molio da prestane sa takvim životom, a Vlasto je govorio: “Budem, brate.” Imao je više pasoša i bio je neuhvatljiv.

Ubijen je ’87. u restoranu u Nemačkoj, neko kaže u Frankfurtu, drugi kažu negde oko Minhena.Telo je isporučeno porodici mesec dana kasnije. Met je imao devojku Hercegovku koja ga je obožavala.

Prisustvovala je sahrani i posle je bila u stanu kod porodice i rekla je Metovom ocu da će ona dati da se napravi spomenik.

Pokazala je prsten koji joj je Vlasto dao i kazala da vredi 14 hiljada maraka. Rekla je da će ga prodati i platiti spomenik. Kada se Metovom bratu rodio sin, dao mu je ime Vlastimir, po bratu koga je mnogo voleo.

Bonus video:

(Espreso/Facebook, Legende devedesetih/Prenela: N.J)