Zimnica se ranije podrazmevala, a sada je čist luksuz: Cena kupusa i paprike bi mogla da premaši svaku računicu!

Posledice suše su slab prinos i kvalitet, i visoka cena ovogodišnjeg roda paprike, paradajza, kupusa ili krompira na pijacama i u prodavnicama. Stručnjaci kažu da se smanjenju cena povrća ne treba nadati i da ove godine možemo da zaboravimo na jeftinu zimnicu.

Dok proverava svoje plastenike, poljoprivrednik Janoš Balint koji se povrtarstvom bavi već četiri decenije, kaže, da mu nikada nije bilo teže da očuva biljke i proizvodnju nego ove sezone.

"Paprika koju sam sadio 20. maja u zatvorenom prostoru se sva osušila i morao sam da je isfreziram. Temperatura je u plasteniku nekada bila čak i 70 stepeni. Biljke nisu mogle da opstanu", objašnjava Janoš Balint, povrtar iz Mihajlova.

Trenutno u tri plastenika od 300 kvadrata iz kasnije sadnje ima papriku tzv. ajvarušu.

"Nažalost, to je sve druga i treća klasa paprike. Ove godine prvi put nemam prvoklasnu papriku i mogu da kažem da nisam zadovoljan zbog toga", dodaje.

Iako je bilo dosta problema i u proizvodnji kupusa, stanjem biljaka na površini od jednog hektara je za sada zadovoljan.

„Ne pamtim da smo ikada zalivali kao ove godine, niti da smo toliko dežurali zbog insekata. Kupus sam počeo da sadim 7. jula i tu sam zbog temperatura i suše imao gubitak između 20 i 25 posto biljaka. Gubitak na rasadu koji sam sadio krajem jula je oko 3 posto. Zalivanje poskupljuje dosta proizvodnju. Srećom ja pumpe pokrećem strujom, pa sam jeftinije prošao od kolega koji moraju da koriste dizel“, dodaje naš sagovornik.

"Kuvanje" u plastenicima

Da problema u proizvodnji ovog povrća ima potvrđuju i u Udruženju „Futoški kupus“.

„Krajem juna i početkom jula kada je kupus trebalo da se rasadi temperatura zemljišta na mojim parcelama je bila preko 50 stepeni. To su neverovatno stresni uslovi za iznošenje biljaka na njivu. Morali smo mnogo da zalivamo zemljište kako bi se ono rashladilo da bismo uopšte mogli da rasadimo biljke“, kaže Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“.

Poslednjih godina u tom delu zemlje, navodi, sve je izraženija pojava brzog gubitka vode iz zemljišta.

„U početku smo zalivali svakog dana, a potom svakog drugog ili trećeg dana. Tu su toliki troškovi da je teško napraviti kalkulaciju. Borba da bi se biljka uopšte zakorenila trajala je 24 sata dnevno“, objašnajva sagovornik.

I pored zalivanja pojedini poljoprivrednici nisu uspeli da sačuvaju proizvodnju.

„Kod nekih ljudi osušilo se više od 50 posto biljaka, kod nekih je to sušenje bilo manje. U svakom slučaju dosta biljaka koje smo izneli na njive je stradalo, pa smo morali da popunjavamo parcele, tako da ćemo imati nejednaki rod“, kaže ovaj poljoprivrednik.

Prinosi svuda manji, najgore prošao krompir

Osim sa sušom proizvođači su morali da se bore i sa insektima, posebno crnim buvačem.

„Na biljkama je bio insekat do insekta, a pošto su visoke temperature nismo imali čime da intervenišemo, jer preparati koji su dostupni na tržištu ne deluju na tako visokim temperaturama. Primenjivali smo razna znanja od starijih ljudi. Ja sam u kupus rasađivao bosiljak da bih smanjio uticaj tih insekata na kupus“, objašnjava Janković.

Izuzetno nepovoljni vremenski uslovi umanjili su prinose povrća, zavisno od vrste, od 5 do čak 70 odsto, kažu stručnjaci.

Navodnjavanje, objašnjavaju, samo donekle može da ublaži negativne uticaje izazvane visokim temperaturama i manjkom padavina. Da bi opstala biljka više diše, a time gubi hranjive materije.

„Ogromne štete u ovoj godini su u proizvodnji krompira. U zavisnosti od regiona prinosi se kreću od 18 do 40 tona po hektaru, što je smanjenje od 5 do 40 posto. U povoljnim godinama prinosi su između 30 i 80 tona po hektaru. Problem je i što je veliko učešće krompira druge klase, a tamo gde navodnjavanje nije pravilno izvedeno imamo vrlo visok procenat trulog krompira“, kaže Žarko Ilin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Paprike je proizvedeno između pet i sedam odsto manje nego inače, dok su prinosi paradajza na otvorenom manji od pet do 30 procenata. I u proizvodnji rane šargarepe, peršuna, pašternjaka i celera beleži se do 20 odsto manji rod.

„Vađenje korenastog povrća iz letnje setve se očekuje tek u drugoj polovini novembra i tokom decembra, pa ćemo te prinose tek videti. Činjenica je, s obzirom na to kolike površine zauzimaju ove kulture, da ćemo ih i uz eventualno smanjnje prinosa imati dovoljno za domaće tržište. Pitanje je šta će biti sa izvozom“, objašnjava sagovornik.

Toploljubiva boranija

Vremenske prilike u prethodnom periodu umanjile su kvalitet kukuruza šećerca, a nisu pogodovale ni proizvodnji luka koji je jesenas sejan.

„Kod zimskih lukova je došlo do prorastanja cvetnih stabala, što je smanjilo i njihov prinos i kvalitet. Luk proizveden iz arpadžika i direktnom setvom je dobrog kvaliteta. U skladište je ušao sa završenom glavicom, izuzetne vlažnosti. Nije došlo do kretanja klice, tako da će se uspešno čuvati narednih meseci. Ukupno gledano očekujemo proizvodnju na nivou od oko milion tona, što pokriva domaću potrošnju“, navodi profesor.

Visoke temperature najbolje je podnela boranija, jer je toploljubiva kultura tako da su svi prerađivački kapaciteti popunjeni. Za razliku od voća i ratarskih useva, koji su ove godine poranili, berba kupusnjača će kasniti, jer su biljke počele da se razvijaju tek kada su se temperature spustile. I dok su cene žitarica i uljarica na relativno niskom nivou, problemi u proizvodnji povećali su cenu povrća.

„Cena njivske paprike je od 130 dinara pa na više, a cena plasteničke paprike će biti još viša i kretaće se i do 300 dinara za ekstra prvu klasu. Karfiol je između 200 i 250 dinara“, kaže Janoš Balint, poljoprivrednik.

„Sve ono što smo uložili ne verujem da ćemo moći da naplatimo. Niko ne treba da se iznenadi ako cena kupusa bude 150 dinara po kilogramu. Trebalo bi da bude i viša da bismo zaradili, a ovo je samo „peglanje“ proizvodnje. Sve što bude manje, biće naš gubitak“, tvrdi Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“.

Rod lošiji, ali je zato skuplji

Smanjenje pinosa i loš kvalitet proizvoda odražava se na lošiju ponudu po kvalitetu, kako u trgovinskim lancima, tako i na zelenim pijacama.

“Nedostatak kvalitetne robe za trgovce voćem i povrćem, imao je za posledicu veliko povećanje cena i uvoznih i domaćih poljoprivrednih proizvoda. Došlo je do značajnog rasta cena i u maloprodajama, a samim tim i do povećanja troškova kod pravljenja zimnice”, kaže Velibor Budinčić, direktore “Carske bašte”.

Prostora za kalkulacije kada je reč o zimnici nema puno, tvrde stručnjaci.

“Cene su takve kakve su i samo mogu biti još veće. Dakle, ili će se za opredeljeni budžet građana napraviti manje ili će se zimnica praviti od jeftivnijeg povrća, lošijeg kvaliteta. Nažalost, ove godine nema ništa od jeftinog ajvara, pečene paprike i kiselog kupusa.

Takođe, kvalitet crvenog krompira je upitan u velikom procentu, pa se može očekivati raniji uvoz, što će značiti i dosta veću cenu”, dodaje naš sagovornik.

Uprkos manjem rodu povrća namenjenog sušenju, proizvođači se i tu mogu nadati zaradi. Prinosi začinske paprike se kreću od tri-četiri, pa do 15 tona po hektaru u uslovima navodnjavnaja. Ove godine neće biti pet, već tri ili četiri kosidbe lisnatog peršuna za preradu, a ostvareni su i zadovoljavajući prinosi mirođije i spanaća. Sušenog povrća će biti dovoljno, pre svega, za izvoz, jer se više od 90 odsto ove proizvodnje prodaje u inostranstvu.

Bonus video:

(Espreso/RTS/Zorica Sinadinović/Preneo D.M.)