Koliko puta vam se desilo da pričate o nečemu, a onda vas društvene mreže zatrpaju time: Evo o čemu se tu radi!

Kada sa prijateljima razgovaramo o nečemu, često otkrijemo da nam se na društvenim mrežama pojavljuju oglasi u vezi sa temom razgovora. Zato mnogi spekulišu da mobilni telefoni prisluškuju razgovore kako bi personalizovali oglašavanje.

Gost Jutarnjeg programa, IT konsultant Vojislav Rodić, ističe da telefoni mogu da nas prisluškuju, ali da u marketinške svrhe to najverovatnije ne čine.

Svi vlasnici internet platformi i društvenih mreža koje najviše koristimo, kategorički tvrde da ne koriste mogućnost prisluškivanja, jer je to nezakonito.

„Ja sam sklon da im verujem, ne zbog toga što verujem u njihovu etičnost, nego u njihovu želju za maksimiziranje profita. Bilo bi jako skupo na taj način dolaziti do podataka o tome šta se kome sviđa“, napominje Vojislav Rodić.

To što nam se u objavama na nekoj od internet platformi pojavi oglas ne samo kada razgovaramo sa nekim, već i kada pogledamo reklamu na televiziji, ili prosto razmišljamo o nečemu – posledica je toga što se prikupljaju podaci svih aspekata našeg digitalnog ponašanja i korišćenja platformi.

„Šta ste gledali, koliko dugo ste gledali. Da li ste lajkovali, da li ste podelili sa nekim, da li ste komentarisali, da li ste podelili sa komentarom. Sve se to gradira po tome gde se nalazite, što je takođe bitno. Telefoni moraju da beleže lokaciju kako bi naš mobilini operater uopšte mogao da nam pruži uslugu“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Treba imati u vidu i to da pre nego što sa nekim počnemo da razgovaramo o nečemu, mi smo o tome razmišljali. Moguće je da smo pre toga već nešto gledali na mreži ili je prijatelj sa kojim razgovaramo to radio.

Saveti kako da se zaštitimo od „aktivnog slušanja“

Ilisandro Ubijedo, istraživač iz kompanije „Kasperski“ objašnjava da je uopšteno govoreći, u pitanju vrsta ciljane reklame koja je prilagođena nam i našim bliskim osobama, na osnovu infomacija koje različite aplikacije, sajtovi i pretraživači prikupljaju kako bi stvorili naš profil.

„Pre svega treba da onemogućite usluge pametnih telefona koje se zasnivaju na aktivnom slušanju, kao što su Gugl asistent, ili Aleksa, ili Siri. Takođe, možete proveriti dozvole aplikacije i omogućiti pristup mikrofonu samo onima kojima je to zaista potrebno, kao što je aplikacija za ćaskanje, na primer.

Trebalo bi da izbegavate instalaciju neželjenih aplikacija, poput reklamnog softvera ili malvera, i da instalirate antivirus za pametne telefone.

Takođe, možete da koristite VPN uslugu kako biste izbegli da budete ciljani na osnovu lokacije, pa čak i da koristite petraživače fokusirane na privatnost koji pružaju izvorne mogućnosti protiv praćenja. Budite informisani o onima koji pokušavaju da naruše vašu privatnost“, preporučuje Ubijedo.

„Pošto se nalazimo na istoj lokaciji, algoritam vlastnika internet platforme kaže, čekaj, ovi su zajedno, ovi su prijatelji, vrlo je verovatno da će i ovom drugom biti zanimljivo ono što je ovom prvom što je on već tražio“, objašnjava Rodić.

Prisluškivanje ili aktivno slušanje

Na našem tržištu se nudi nekoliko aplikacija koje se upravo koriste za prisluškivanje i najviše ih koriste detektivske agencije koje rade po Zakonu o detektivskim agencijama.

„To vam u stvari pokazuje kakve su tehničke mogućnosti vašeg telefona. Da bi neko aktivirao ovo na vašem telefonu, to mora da bude neko ko je bar nekoliko minuta imao nevlašćeni pristup vašem telefonu. Oni koji prodaju takve proizvode, kažu da je to namenjeno roditeljima da kontrolišu decu“, navodi IT konsultant.

Agencije koje pružaju ovakve usluge u suštini rade sa državnim agencijama i tu cene usluga počinju od 500.000 dolara pa naviše, napominje Rodić.

„Živimo u doba kada se svi aspekti naše digitalne aktivnosti čuvaju. I što bi rekao jedan visoki funkcioner jedne agencije, koja se bavi tim poslovima: 'Collect everything, forget nothing' – Sakupljamo sve, ne zaboravljamo ništa. I to je masovni nadzor“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Zato moramo da pravimo razliku između špijuniranja kao aktivnosti koja je precizno usmerena ka pojedincu ili organizaciji, od masovnog nadzora kome smo svi izloženi jednostavnim korišćenjem digitalnih asistenata – računara, laptopa, telefona, tableta...

Kada se radi o digitalnim agencijama, one prate naše sveukupno ponašanje preko kukija (kolačića) – malih digitalnih zapisa koji nas prate ne samo kada smo na nekoj društvenoj mreži, već i kada bilo šta drugo radimo ili ne radimo, ali je telefon uz nas i krećemo se.

„I to je već dovoljno. Njihovo aktivno slušanje je u stvari kvalitativna analiza svega onoga što radite. Znači, angažovala vas je neka agencija koja reklamira neki proizvod, promoviše ga, ima puno komentara, ali kakvi su? Da li su pozitivni ili negativni? Ili su nešto između? Znači, aktivno slušanje je u stvari analiza kvaliteta vaše pojave na tržištu“, objašnjava Rodić.

Možemo li potpuno da se zaštitimo

Vojislav Rodić navodi da ako želimo u potpunosti da se zaštitimo od mogućnosti „aktivnog slušanja“ telefona, jer možda vodimo neki poverljiv razgovor, treba da nabavimo vrećicu izrađenu od tkanine sa bakarnim nitima i u nju stavimo telefon.

„To je jedini način potpune zaštite. Želite da budete mirni, oboje to uradite, ali cena je to što ćete onda biti nedostupni“, naglašava IT konsultant.

Takođe, svako od nas bi trebalo da odvoji malo vremena i da prođe kroz opcije u svom operativnom sistemu za svaku aplikaciju.

„Epl“ je 2021. godine u verziji operativnog sistema 14 uveo da je za sve aplikacije podrazumevano podešavanje da im je sve zabranjeno. Tako da kada aplikacija koju koristimo traži pristup kameri i mikrofonu, mi odlučujemo da li ćemo da dozvolimo ili ne, da li samo jednom ili stalno dok se koristi aplikacija, navodi Vojislav Radić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

Bonus video:

(Espreso/RTS)