Riba, Foto: Galina Tolochko / Alamy / Alamy / Profimedia

obratite pažnju

Ovo je najštetnija vrsta ribe, ne kupujte je ni za živu glavu: Razara srce i diže holesterol, užasna je po zdravlje

Riba, servirana sa svežom zelenom salatom ili povrćem kuvanim na pari

Objavljeno: 21.09.2024. 18:44h > 20:32h

Zvuči ukusno; međutim, da li je riba koju svakodnevno jedemo zaista bogata nutritivnim vrednostima i ima tako veliki uticaj na funkcionisanje našeg tela? Ne nužno. Među najpopularnijim vrstama ribe, dostupnim u svakoj prodavnici, ima onih koje ne bi trebalo da jedemo.

Ribu vredi jesti jer sadrži omega-3 kiseline, dobar je izvor vitamina D, E, A i onih iz grupe B, kao i minerala. Pored toga, zadovoljavaju potrebu za proteinima.

Koju vrstu ribe treba da jedete, a koje vrste treba da izbegavate?

Međutim, nije svaka riba dobra. Lista onih za koje stručnjaci preporučuju da ih uključe u ishranu uključuje, između ostalog: skušu, haringu, polak, bakalar, losos, smuđa, sardine i tunjevinu. Mnogo zavisi i od toga odakle dolazi riba. Oni sa Atlantika ili Pacifika su bolji jer sadrže manje žive. U isto vreme, prema Medonetu, odrasla osoba bi morala da pojede, na primer, desetak konzervi tunjevine da bi se otrovala ovim elementom.

foto: Profimedia

Stvari su malo drugačije za buduće majke i žene koje planiraju trudnoću. Kako savetuju iz Instituta za majku i dete, trebalo bi ih ograničiti samo na mršave i nepredatorske ribe iz pomenutih Atlantskog i Tihog okeana, kao i Severnog mora. Čak i mala deca treba da jedu takvu ribu.

Pangasius

Kada jedemo ribu posebno nam je važno da sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina. Nažalost, pangasius ih praktično ne sadrži… Ova slatkovodna riba, delikatnog ukusa, veoma je popularna u Srbiji. U stvari, pangasius dolazi iz Vijetnama, gde se uzgaja u užasnim uslovima. Jedinke Pangasiusa su sve na veoma malom području, zbog čega nisu u stanju da se prirodno razmnožavaju. U tu svrhu, uzgajivači im daju posebne hormonske injekcije (sa horionskim gonadotropinom) i tove pangasiusa specijalnom hranom koja se sastoji od ribljeg brašna, soje i kasave. Efekti? Svi sastojci sumnjivog kvaliteta idu sa ribom u naš organizam.

foto: Profimedia

Tilapija

Tilapija je takođe azijska slatkovodna riba. Veštački uzgajan u rezervoarima zagađene vode, takođe je punjena hormonima i sastojcima koji podstiču brzi razvoj. Tilapija sadrži velike količine arahidonske kiseline iz grupe omega-6, čiji redovni unos može izazvati upale, srčana oboljenja i starenje ćelija.Nilski smuđ Počnimo sa činjenicom da nilski smuđ ima nemasno meso, dosta proteina i bogat je vitaminom A. Međutim, osim ovih nekoliko prednosti (koje imaju i druge, zdravije ribe), sadrži vrlo malo omega-3 masnih kiselina i ima veliku količinu palmitinske kiseline. Zvuči egzotično? Nažalost, ovaj sastojak doprinosi proizvodnji lošeg holesterola (LDL).

foto: Alexander Matvienko / Panthermedia / Profimedia

Butterfish

Potvrđeno je da leptir riba sadrži opasnu, tešku ili neprobavljivu oleinsku kiselinu (sadrži estre voska). Česta konzumacija Butterfisha može dovesti do dijareje, mučnine, pa čak i povraćanja.

Škampi

Uslovi u masovnom uzgoju škampa često su sporne. Pored toga, mnogi ljudi zaboravljaju da je očiste pre jela i dodaju škampe u jelo zajedno sa muljem u crevima (vidljiva tanka crna traka na leđima). Iako su škampi izvor proteina, oni takođe doprinose povećanju lošeg holesterola.

Bonus video:

(Espreso/krstarica/T.M.)