Preživeo najgori Putinov zatvor, pa opisao uslove u kojima je bio: Potpuni je šok šta mu se desilo posle 2 nedelje

Britansko-ruski disident i protivnik Vladimira Putina, oslobođen u najvećoj razmeni zatvorenika od Drugog svetskog rata, opisao je brutalne uslove kojima je bio izložen tokom 11-mesečnog zatočeništva u Sibiru.

Vladimir Kara-Murza (43) osuđen je na 25 godina zatvora jer je javno govorio protiv ruske agresije na Ukrajinu. Kad je zatvoren, u maloj ćeliji je provodio i do 23 i po sata dnevno, prenosi "Jutarnji list". Kara-Murza je odslužio dve i po godine pre nego što je pušten u avgustu a sada je opisao kroz kakvu je muku prolazio, kako je "razgovarao sa zidovima" svoje ćelije te da je u jednom trenutku "prestao da shvata šta je stvarno, a šta nije". Ovaj aktivista obrazovan na Kembridžu rekao da je njegova razmena zapravo bila "misija spasavanja života". Smrt svog kolege disidenta Alekseja Navaljnog u zatvoru u februaru, nazvao je ubistvom koje je orkestrirao Kremlj.

Mentalno, psihološki, emocionalno, samo biti zaključan u ormaru dan za danom, nedelju za nedeljom, mesec za mesecom, bez ikakvog pozdrava sa bilo kime, stvarno, stvarno nije lako - rekao je on za "Independent".

Nakon otprilike dva ili tri nedelje vaš um stvarno počne da se igra sa vama. Počinjete da zaboravljati reči. Počinjete da zaboravljate imena. Počinjete da govorite zidovima. Prestajete da razumete šta je stvarno, a šta imaginarno - rekao je on.

Kara-Murza je uhapšen u Moskvi u aprilu 2022, dva meseca nakon što je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu, jer je širom sveta govorio o ratnim zločinima ruskih snaga protiv civila. Svoje suđenje je nazvao nameštenim i uporedio ga sa Staljinovim suđenjima tokom diktatorove brutalne vladavine. Osuđen je na 25 godina zatvora u Sibiru, što je najduža kazna izrečena političkom zatvoreniku od raspada Sovjetskog Saveza.

"Niko ne može da preživi 25 godina u ruskom gulagu"

Ovo nije prvi put da se Kara-Murza našao na meti Putinovog režima. Kremlj je navodno pokušao da ga otruje 2015, a zatim ponovo 2017, što je nateralo njegovu suprugu Evgeniju da sa njihovo troje male dece pobegne u SAD.

Kara-Murza je oba puta nakon trovanja bio u komi i skoro umro. To je oštetilo njegove nerve, pa sada pati od polineuropatije i ne oseća prste na rukama i nogama. Lekari su rekli su da mu je potreban sveži vazduh, šetnje i lečenje kako mu se stanje ne bi pogoršalo. Njegov advokat Vadim Prohorov kaže da su mu tada dali još samo tri godine života. Ali, umesto svežeg vazduha Kara-Murza je poslat u zatvor u Omsku u Sibiru gde je skoro stalno boravio u maloj ćeliji, osim pola sata dnevno kad mu je bila dozvoljena šetnja po zatvorskom krugu.

Niko ne može da preživi 25 godina u ruskom gulagu, pogotovo nakon dva trovanja kroz koja sam prošao. Bila je to smrtna presuda - rekao je nakon razmene zarobljenika u kojoj je oslobođen i reporter "Volstrit žurnala" Evan Gerškovič zajedno sa još 16 zarobljenika.

Kremlj je zauzvrat primio osam Rusa, uključujući FSB-ovog ubicu Vadima Krasikova, osuđenog u Nemačkoj za ubistovo Čečena Zelimhana Hangošvilija 2019.

Psihička tortura

Kara-Murza je rekao da je psihička tortura vremenom postajala sve gora. Zatvorski čuvari, njegov jedini kontakt sa spoljnim svetom, kažnjavali su ga za manje prekršaje poput otkopčavanja gornjeg dugmeta ili skidanja šešira dok je bio vani. Vodili su evidenciju o tome koliko je bio "neobuzdan", a često bi ga na prevaru naveli da počini neki prekršaj samo kako bi mogli da ga kazne. Tako je jednom kažnjen jer nije ustao u 6 ujutro, kad zatvorenici moraju da započnu dan. Ali stražari su isključili alarm, a zatvorenicima nije bilo dopušteno da imaju satove u ćelijama. U januaru je Kara-Murza nestao iz kažnjeničke kolonije IK-6 i ponovno se pojavio nekoliko dana kasnije u obližnjoj kaznenoj koloniji IK-7 - jednom od najrestriktivnijih zatvora u zemlji.

Vlasti su tada tvrdile da je to kazna za Kara-Murzino "dosledno kršenje pravila izdržavanja kazne".

Do tog trenutka već su mu bila smanjena prava telefoniranja i onemogućen razgovor sa spoljnim svetom. Njegov posljednji poziv porodici bio je u decembru 2023, ograničen na 15 minuta. Njegova žena je svakom od njihovo troje dece dala po pet minuta razgovora sa ocem, te tako propustila priliku da i sama sa njime popriča. Koristila je štopericu kako bi osigurala da svako dete ima jednako vremena za razgovor sa svojim ocem. Razgovarao je sa njima u samo tri navrata 2023.

Kad je premešten u IK-7, više nije smeo da telefonira.

- Moja porodica, žena i deca, pate samo zato što nose isto ime kao ja, samo zato što su moja porodica - rekao je Kara-Murza koji sa suprugom i decom više nije razgovarao sve do sredine jula ove godine, a do tada je propustio dan mature svoje ćerke i 20. godišnjicu braka.

Zatvorenici nisu smeli da legnu

U zatvoru je bio prisiljen svaki dan da se probudi u 5 ujutro i gurne svoj krevet uza zid, gde bi ostao do 21 sat kada bi se svetla ugasila. To je bilo zato što čuvari nisu dopuštali zatvorenicima da tokom dana legnu na krevet. Na 90 minuta dnevno je dobio olovku i papir kako bi mogao da se dopisuje sa advokatom i piše strogo cenzurisana pisma svojoj supruzi. Ostatak vremena čitao je jednu od dve knjige koje mu je bilo dopušteno da drži u ćeliji. Odabrao je udžbenik španskog jezika – učenje jezika bio je savet koji mu je predložio njegov idol, sovjetski disident Vladimir Bukovski – ili Bibliju, koja je, kaže, bila ključna za njegovo preživljavanje.

Svaki dan podsećali su ga koliko će još morati da provede u zatvoru.

Svaki put kad ste pisali zahtev, na primer za ono što ste hteli uz čaj, morali ste da napišete svoje ime, broj mobilnog i datum završetka kazne. U mom slučaju to je bio 21. april 2047. Nikad neću zaboraviti taj dan. U nekom trenutku počeo sam stalno da pišem i izgovaram ovaj datum - kaže Kara-Murza.

Zatim je sredinom jula Kara-Murza ponovno nestao. Vlasti su rekle da je prebačen u bolnicu, ali prebacili su ga u IK-11, još strožu koloniju odakle nije smeo da kontaktira ni sa advokatima.

- To je bila bolnica samo po imenu. Kad ljudi čuju reč "bolnica", zamišljaju krevete i lekare koji hodaju okolo. Ali, to nije bilo ništa slično. Bio je to zapravo najteži zatvor u kojem sam bio - rekao je on.

Kara-Murza je to što je preživio svu tu psihičku torturu, nazvao "čudom". Njegova vera, odlučnost da nauči španski i njegova žena koja se strastveno borila za njegovo oslobađanje, pomogli su mu da ne odustane. Takođe, na životu ga je držala nada da će jednog dana postojati miroljubiva Rusija bez Putina na čelu. Svo vreme dok je bio u samici, bez ikakvog ljudskog kontakta, govorio je sam sebi: "Znam da sam u pravu".

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list/Preneo D.M.)